Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dolazim u Veljkov stan oko pola devet uvece. Cujem glasove iz kuhinje i shvatim da je i buduca snajka tu.
- Cao Tomo kako si?- nasmeje se kada me ugleda i krene da se pozdravimo.
- Odlicno sam, kako si ti? Jel te nervira ovaj moj brat ? - pitam je a preko njenog ramena vidim Veljka koji mi pokazuje srednji prst. Fin je nema šta.
- Dobar je a dobro sam i ja - nasmeje se iskreno.
- Drago mi je zbog vas.
Seli smo i vecerali a onda je na red došla i deseta kafa za danas. Vec vidim da nece biti spavanja jer sam se predozirao sa kofeinom.
- Kako su prošli sastanci ? Jesi li odabrao neko za suradnju?
- One tri što je tvoja asistentica predložila su zaista dobri. Šta ti misliš? - pitam ga jer ipak on vodi firmu ovde.
- U potpunosti se slažem ali mi sutra putujemo tako da na tebe ostaje potpisivanje ugovora- pogleda me znacajno.
- Zato sam i došao zar ne? Ne brini ništa sredicu sve vi uživajte- potapšam ga po ramenu.
- Ako sve prođe kako treba ostaceš još neko vreme i nakon mog povratka- kaze tiše da ga Vanja ne bi cula.
- Hocu brate - nasmejem se jer sedi kao na iglama.
Posedeli smo još pola sata i on i Vanja su otišli u njen stan. Tamo ce da prespavaju i sutra ujutru putuju za Pariz.
Znao sam da nece biti spavanja zato sam uzeo fascikle i još jednom pregledao ponude.
To je to odlucim da pozovem Dijanu i da joj kažem da spremi papire za potpisivanje.
- Halo - javi se pospano.
- Zdravo Dijana ja sam Tomislav Kneževic- pretstavim se.
- Znam direktore imam vaš broj telefona. Izvolite šta vam treba u ove kasne sate?
"Kakve kasne sate?"- zapitam se i pogledam u telefon ali kada vidim da je pola jedan iza ponoci shvatim o cemu prica.
- Oprosti nisam primetio da je toliko kasno.
- U redu je. Recite šta vam treba.
- Zvao sam u vezi ugovora ali sredicemo to sutra.
- Ugovori su spremni treba samo da ih pregledate i da dogovorimo sastanak za potpisivanje.
- Ali ja ti nisam rekao sa koje firme želim da surađujem.
- Spremila sam papire za sve pet tako da ...- ostavi recenicu nedovršenu i šokira me. Ona zaista želi da ima sve pod kontrolom i ništa ne ostavja nedovršeno.
- U redu onda vidimo se sutra.
- Laku noc direktore- izgovori senzualnim glasom i odmah nakon toga zacujem tut,tut,tut...prekinula je vezu.
"Kakva žena si ti Dijana Kuzmanovic?"- zapitam se dok gledam u telefon.
Ona je prava misterija za mene jer do danas nisam sreo ženu poput nje. Uglavnom žene sa takvim izgledom su sponzoruše. Ima previše gole kože ,previše šminke i plastike da bi bila normalna devojka. Sa druge strane njen nacin rada je fascinantan i odlucio sam da se vodim time. Sve dok radi posao kako treba njen život van firme me ne zanima. Jedino što mora da promeni je odjeca sve ostalo mogu da tolerišem.
Nikada nisam bio pobornik dugog spavanja zato su mi ova tri sata sasvim dovoljna. Ustao sam u pola sedam i odradio svoj jutarnji trening. Nakon toga je sledela kafa i dorucak i bio sam spreman za rad.
"Dan kao i svaki drugi"- pomislim dok se liftom penjem na treceg sprata gde se nalaze kancelarije. Da nije tako shvatim u trenutku kada se vrata od lifta otvori a ispred mene ugledam Dijanu. Kosu je skupila u visoki rep,haljina joj je tri puta kraca nego ona od juce ali za promenu dekolte je pokriven.
- Dobro jutro direktore- pozdravi me veselo i razvuce svoj blistavi osmeh.
- Dobro jutro- uzvratim nezadovoljno. Ja sam navikao da se moja rec poštuje a ona radi sve suprotno od ono što ja kažem i to me strašno iritira.
- Fascikle sa ugovorima sam ostavila na vaš radni sto. Danas imate sastanak sa distributerima. Treba da se isporuci još jedna tura iz zadnje kolekcije u prodavnicama sa koje imamo suradnju jer je sve rasprodano...- pocne da prica i krene da hoda ispred mene.
Zadnjica joj je jedva prekrivena a leđa potpuno gola.
"Šta je to obukla? Pa i striptizete imaju više odjece na sebi od nje."
- Ulazi u ured- besno je uhvatim za ruku i povucem je zamnom.
- Šta to radite?- pita zbunjeno
- Na šta to liciš!?- pitam besno
- Ne razumem.
- Šta sam ti ja juce rekao u vezi oblacenja?
- Aaaa tooo- razvuce reci i zadovoljno se nasmeje.
- Šta je smešno!?
- Vaš izraz lica je jako smešan. Vidite moj nacin oblacenja nema nikakve veze sa mojim radom. Ukoliko ja obavjam posao kako treba a obavjam ga, moj izgled ne treba da ima nikakav uticaj na njega...niti na vas- nadoda nakon kratke pauze.
- Postoji kodeks oblacenja u firmi- istaknem jer mi ego ne dozvoljava da budem poražen iako je u pravu.
- Znam za taj kodeks ali on se ne odnosi na mene. Ja sam potpisala poseban ugovor pre nego što sam pocela da radim. Veljko nije imao nikakve primedbe na moje uslove a ne bi trebalo ni vi s obzirom na to da ste ovde privremeno.
- Veljko?- pogledam je ozbiljno a ona klimne glavom opušteno.
- Tako je, ja nisam samo njegova asistentica vec i buduca kuma- naglasi zadnju rec a ja se setim da je ona Vanjina prijateljica. - Naravno nakon što je sutra zaprosi- nadoda.
- Ti sve znaš- podrugnem se
- Ja sam licni asistent i to mi je posao direktore- uzvrati mi istom mjerom i ostavi me bez teksta.
Streljam je pogledom dok se ona smeje pobedonosno.
- Ukoliko je to sve što ste mi imali za reci ja bih da nastavim sa svojim obavezama.
- Možeš da ideš- dopustim joj jer treba da razradim plan. Niko nesme da se ponaša samnom toliko slobodno i sa nepoštovanjem a ona ima previše slobodu iako me je tek juce upoznala.
"Postavicu te ja na svoje mesto Dijana Nezvao se ja Tomislav Kneževic ako ne uradim to."
Dok se oni postavjaju na mesto ja koristim priliku da vam kažem da je meni danas rođendan😂🎂🎉i to ni manje ni više nego 35🥂🥰 U to ime častim vas sa još jednim nastavkom u toku dana.
