Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Šok,to je bila moja reakcija. Pogubio sam se i nisam znao kako da zapocnem govor pa sam rekao direktno zašto sam došao što je bilo potpuno pogrešno. Ja još uvek nemogu da raspoznam svoja osecanja jer je ovo nesto sasvim novo za mene. Pogrešno sam postupio od samog pocetka sa njom i mislim da ce mi trebati godine da bi ispravio stvar ali pokusacu više nemam šta da izgubim. Da me bar voli sve bi bilo lakše a ovako neznam šta da ocekujem.
Kada sam krenuo ka njenu spavacu sobu da popricamo nasamo opet sam se upetljao. Toliko je bila predivna dok je drzala bebu na svoje grudi a ja kao najveca budala umesto da se sklonim stajao sam i gledao u njih dve. Malena je a ja neznam kako da ucinim prvi korak ni kako da se ponašam.
-Tomo zašto ne spavaš?- dok sedim na terasi u Veljkovoj kuci Vanja dođe i sedne pored mene.
-Ne dolazi mi san na oci- priznam dok gledam u daljini.
-Tomo nije na mene da ti prigovaram jer ovo je jako nezgodna situacija. Sa jedne strane si ti a mi smo sada porodica a sa druge strane je Dijana a ona mi je poput sestre. Ne opravdavam njene postrupke ali ne opravdavam i tvoje. Znas ona nije loša devojka ali...
-Nikada nisam pomislio da je loša Vanja ali ja neznam dali cu uspeti da se snađem u svemu tome...mislim u ulozi oca. Dijani sam uputio jako teške uvrede u afektu besa to priznajem jer nisam ocekivao da ce uciniti tako nesto i bio sam zatecen u tom trenutku ali kasnije sam se pokajao.
-Jesi li joj se ispricao zbog toga?
-Nisam imao priliku.
-Dali zaista želiš da priznaš Milu ili to radiš pod pritiskom?
- Želim ...mislim ja sam nameravao da dođem i da popricamo o tome ali kada je Veljko danas upao kod mene i naterao me da dođem ispada da sam to uradio zbog pritiska ...verovatno.
- Jeste tako je izgledalo a i takav si utisak ostavio.
-Sve sto radim radim pogrešno zar ne?-postavim pitanje iako znam odgovor.
- Oboje radite pogrešno i mislim da treba da sednete i da popricate o svemu. Treba da rascistite stvari i da uspostavite kakav takav odnos bar zbog Mile jer vas ljutnja i bes nece odvesti nigde. Dijana je jako tvrdoglava i ponosna i nece lako prihvatiti da ti budeš deo njihovog zivota jer krivi sebe zbog svega ali ja verujem da ti imaš neke skrivene metode kako da je ubediš zar ne?- opasna je ova moja snajka kako sve ume da upakuje. Osmehnem se pa je pogledam a ona izgleda kao da zna mnogo više nego što mislim.
-Love is in the air- zakikoti se blesavo a ja se namrštim na njenu izjavu.
- Nema takvo nešto ona me ne voli.
- Želiš da kažeš da postoji ljubav samo sa tvoje strane?- rekao sam da je opasnica.
- Idi spavaj snajka- predložim jer imam potrebu da se izjadam u ovom trenutku a ne želim da ispadnem pizda iako verovatno u njihovim ocima to i jesam.
- Idem ali da ti kažem još nešto inat i laži nisu nikome ništa dobro doneli zato je bolje da otvorite karte na sto jer ona ima isto takvo mišljenje o tebi pa gurate u propast jedno drugo.
" Šta je htela da kaže sa ovim?"
Legao sam i otspavao par sati a nakon što sam ustao uputio sam se kod Dijane.
"Jesi li živ ili treba da ti spremam sahranu?😂- procitam poruku koju mi je Miloš poslao pa se nasmejem na svoju trenutnu situaciju. Realno smrt bi bila jako bolja varijanta od ovo ali ja ne zaslužujem da prođem tako lako. Napišem mu poruku da cu ostati ovde dok ne rešim stvari a on mi pošalje smajli koji umire od smeha.🤣
"Vrlo uskoro cemo videti dali ceš se smejati druže ,vrlo uskoro"- pomislim u sebi jer on nije ni svestan šta ga ocekuje.
Taksi se zaustavi ispred Dijanine zgrade a ja izađem i krenem na cetvrtog sprata. Kao da odugovlacim pa umesto sa liftom krenem uz stepenice da se penjem.
"Hajde Tomislave možeš ti ovo"- bodrim samog sebe pa pozvonim na zvono.
Ova devojka je kao duh i samo iskace ispred mene kada se najmanje nadam. Zar nema svoj stan pa je stalno ovde?
- Zdravo Dunja- pozdravim je dok me ona gleda kao da ce me ubiti.
- Šta želiš?- pita otresito.
- Došao sam da pricam sa Dijanom.
- Zaista? - pita posprdno.
- Nije mi do rasprave zato te molim da ne zapocinješ sa svojim prodikama i uvredama. Želim da pricam sa Dijanom i da nađemo rešenje za ovu situaciju- u istom trenutku joj se promenio izraz lica i opustila je svoje telo.
- Ako vidim samo jednu suzu u njenim ocima zbog tebe kunem ti se da cu ispuniti rec koju sam ti dala pre par dana- zapreti mi.
- Nije mi namera da je rastužim veruj mi.
- Uđi ali Dijana još uvek spava. Mila je bila jako placljiva celu noc pa je tek pre jutra zaspala- obavesti me.
- Sacekacu i onako nemam pametnija posla- uđem u stan a ona ode u pravac kuhinje. Nakon par minuta se vrati sa dve kafe i dve caše soka pa sedne nasuprut mene.
Ja je ne poznajem dobro ali sam mnogo toga cuo o njoj i zato joj ne zameram zbog pretnje koje mi je uputila. Ona je od onih osoba koje se srcano bore za one koje vole a ona mnogo voli Dijanu to se lako da videti.
- Želim da cujem tvoje planove- prekrsti svoje noge i pogleda me ozbiljno.
- Želim da ispravim stvari koliko mogu iako nisam siguran dali cu uspeti.
- Tomo mi se ne poznajemo i iskreno cu ti reci da nemam baš lepo mišljenje o tebi. Ne kažem da si loš covek ali ostavio si takav utisak na mene prošli put kada smo se sreli na ovo isto mesto.
- Pogrešio sam priznajem.
- To ne treba meni da kažeš vec njoj ali samo ako se zaista kaješ zbog svoje reci. Druga stvar na koju želim da te predupredim je da odeš ukoliko nisi došao svojom voljom jer to ce je povrediti još više. Ona nece moci da podnese tvoju mržnju.
- Ne mrzim je zaboga kakve su to reci.
- Ali ona misli da je mrziš i to je izjeda. Ako ti je bila namera da je kazniš uspeo si ali dosta je.
- Nisam želeo...
- Znam ponekad nas ljubav tera da radimo pogrešne stvari. Život nam zadaje teške udarce i ne ume svako da ih pređe a to je razlog da se i najvece ljubavi raznesu cak i od naj slabijeg povetarca. Ako je zaista voliš i ako ih želiš pored sebe bori se ,ako postoji i najmanja sumnja u vezi tvoja osecanja idi.
Tacno joj vidim u ocima da prica sa setom i iz vlastitog iskustva i u pravu je.
Bebeci plac se zacuje negde pored nje a ona se sagne i uzme je u ruke. Nisam ni primetio da je beba u sobi sve dok nije zaplakala.
- Dali želiš da je uzmeš?- upita me sa izdignutim obrvama.
- Ja... neznam- uhvati me panika
- Hajde lave nije toliko strašno to je samo beba- ustane i krene ka meni.
Nije zar ne? Uostalom to je moje dete. Maleno, krhko i sa najlepšim ocima na svetu.
Postaće Tomica najbolji tatica 🙈😛 Hvala vam na čitanju ♥️ 😘
