SAH MAT

7

-" prva ti"

Suzan skoci na mene kad ugleda ko mi je otvorio vrata od auta ispred stana gde me je ona cekala nemajuci pojma da me bas on dovodi.

-" uh, nije mi trazio broj, nije me pitao da li cemo se opet sresti.  Ali sam uzivala sa njim dva sata!"

-" opaaa! Dva sata!"

-" da toliko je lijep da ne znam kako sam tako brzo pocela razmisljati o njemu, radi u vojsci,  trenira boks"

-" eto rekla sam bokser!"

Ludacki se nasmijem ali opet ne izlazi mi iz glave ta nelagoda jer me cak nije pitao ni za broj ili ponovni izlazak.

-" to je sve sto znam o njemu"

Zastala sam i pogledala ka Suzan.

-" covjek je tajnovit, jako tajnovit mi smo  pricali o meni sve vrijeme"

Nekako mi se mozak upali jer ja sam pricala o mojoj porodici, mojoj sestri, poslu, fakultetu... Covjek je imao milion pitanja ali ja nisam pitala nista u zanosu da mu odgovaram na pitanja.

-" jesam li normalna ako sam tako brzo zaboravila na svog bivseg? Osjecam se cudno jer od prvog susretan mislim na njega"

Ispricala sam joj sve od pocetka do kraja

-" covjek je avion, smekersi te je pozvao na rucak, a da nije ni pitao zelis li"

-" da rekao  je kako je zeleo sa me odavno upozna"

-" Kako mislis, sreli ste se nekad negde?"

-" ne ali imam osjecaj da jesmo, mozda se samo tako izrazio.

-"Pametan je za jednog obicnog vojnika"

-" to sam i ja primjetila i pored perfektnog izgleda. Pitala sam ga i odakle mu oziljak kod obrve i oka kaze da je od treninga. sad tiii"

-" decko je ljubazan, dovezao me kuci, poljubio me u lice i otpratio do ulaza. Pozvala sam ga da udje"

-" i?"

-" usao je i ja sam zapocela... mali zna sta radi i to radi bez greske."

-" nisi valjda?"

-" idemo i nocas na veceru zato necu dugo kod tebe, nisam ni stvari uzela da bi me pokupio ovde"

-" Dopada ti se?"

-" dopada mi se, dopada mi se opasno.  Ne volim mladje ali kad je rekao " dopusti mi da ti pokazem da ne grijesis" ja sam  malo spustila gard... A ti hoces li spustiti gard?"

-" Covece on je takav da sigurno nisam neko kog bi gledao za ozbiljno... jos ako se raspita i sazna da sam imala vjerenika koji me varao... uh to nije tesko saznati"

-"  Curo, ti zasluzujes svijet na dlanu."

-" Nije mi ni broj uzeo"

Izdahnem imajuci opasan osjecaj da mu se nisam dopala... sjela sam u svoj atelje te  sve sto mi je u mislima su te plave oci.  Dosla sam crtati more, a n platnu preslikam njegovo lice najvecu paznju stavljajuci bas na njegove plave oci.

Kada izadjem iz ateljea i uzmem svoj telefon u nadi sa mi je Suzan javila  dje je, ugledam poruku sa nepoznatog broja.

" Uzivao sam tokom danasnjeg rucka, nadam se da cemo opet ponoviti."

Potpisa nema ali nije ni trebao pocela sam  vristati od srece po stanu kao da sam neka luda tinejdzerka u pubertetu.

-" Nadam se"

Odgovorim kratko, te bacim telefon i krenem svadju sama sa sobom. nadam se? Stvarno Bekaaa!! Mogla sam bilo sta drugo reci sad mi nece ni odgovoriti...

Telefon se oglasio opet, a ja jurnem ka njemu bez cekanja.

-" sjutra u 7?"

Odavno mi niko nije slao obicne poruke, tako je cudan...

-" ne odgovaraj odmah, odgovori sjutra Beka"

Rekla sam sama sebi

-" mozda bolje odmah?"

Krenem kucati ali stanem.

-" sjutra ujutru, neka ne misli kako sam cedva cekala"

Da tacno...

-" Boze da li je ovo stvarnost!?"