SAH MAT

14

U mom stanu pravili smo filmsko vece, potom smo setali gradom i bili u soping.  Nekako sam se navikavala iako nocu mrzim krevet u kom smo bili zajedno i cesto zanocim na sofi u dnevnom.
  
-" stigla sam"

Poljubim Tiaga i Suzan

-" Zdravo ja sam Roko"

-" Beka, drago mi je"

Sjela sam te prolistam meni jer sam pregladna.

-" Cuo sam da si sjajna slikarka, moja cura je takodje na akademiji"

-" Jesam, da kako joj ide?"

-" Zavrsava ove godine, Suza mi je pokazala neke tvoje radove predobri su"

-" Hvala, cime se ti bavis?"

-" u nasoj vojsci sam"

I ja i Suzana se pogledamo iznenadjeno, te ona odmah upadne. Kao dve ludaceo smo krenule na decka.

-" Reci mi koliko dobro znas sve tamo ljude?"

Nasmijao se nemajuci pojma da je ovo vazno saznanje...

-" Pa recimo da poznajem svakog. Ja sam na obukama trenutno"

-" Poznajes li Caia Vardasa?"

-" ja licno ga ne poznajem ali znam ko je covjek"

-" Radi sa tobim u vojsci u kasarni je na strazi. Roditelji su mu slikari"

Mirno sam rekla ne bih li ga podsjetila, na sta procitam zbunjenost na njegovom licu

-" Caio kog znam da je bio u vojsci ima 29. godina, odrastao je u domu za nezbrinuti djecu. I nema roditelje... napustio je vojsku sa 18. I sve slike su  skolnjene na kojim je on"

-" Mozda nije to taj"

Mirno Suzan kaze, a ja pogledam sokirano ka njoj.

-" Sta jos znas?"

-" Ne puno, pricaju da je otisao po zlom putu, imao je neke sllikare koji su mu dolazili kad ima posjeta u vojsci ali nisu mu rodjaci, valjda mu nesto duguju... spasio im je sina, brata  ili nekog porodicnog... od tad ga vole"

-" Ali ona nema vise djece"

-" taj sin  ili sta vec je poginuo kasnije u saobracajki bilo mu je sudjeno ali su voljeli Caia. A sto me sve ovo pitate"

-" Da li sada radi neki Caio u vojsci?"

-" ne... Nemamo nikog da se tako zove."

I to je bilo dovoljno da osjetim kako me steze svaki misic u tjelu.  Da ne sjedim pala bih od soka.

-" Caio je bio njen decko, ali je odjednom nestao vec 14. dana"

-" Taj te je nesto slagao... imamo veliku vojsku u nasoj kasarni nema Caia"

-"u drugim? mozda je u nekom drugom gradu blizu naseg"

Suzan malo razmisli samo da bi me smirila

-"  Caio Vardas? Nema takvog, bio je samo jedan koji je odrastao u domu, spanac koji od svoje 3. Godine odrasta u domu u Americi"

Nisam imala apetita vise.

****

-" Damjane molim te ne zatvaraj oci! Ostani sa mnom druze"

-" Idi spasi se ostavi me ovde.. Caio ubice i tebe molim te idi"

Jedva je pricao dok ga ja povlacim sto dalje od grupe ekstremista koji obilaze kamp da bi nas nasli

-" ranjen si necu te ostaviti!"

-"  unistili smo ih, pobjedili smo idi spasi se, nemoj da te vide bez maske. Stavi moju.

Nisam zeleo da ga ostavim ali koliko god sam zeleo sa ga spasim nisam  mogao sam. Nasa jedinica je mislila da smo obojica umrli u eksploziji. Stuskao sam maskom ranu ne bi li krvarenje spanjio.

-" Uzmi im auto i bjezi! Ispuni mi poslednju zelju. Ne sveti se"

Rekao je poslednjim atomom snage pre nego zatvori oci, prestao je  disati i pored svih pokusaja da ga ozivim nije uspjelo.

Cuo sam priblizavanje preostalih par zivih ekstremista, te uhvatim pistolj i prikradem se  blize koracima brisuci svoje suze.

-" spasicu se druze, ali nece zivjeti oni koji su te ubili!"