SAH MAT

13

Kad pomislim da ce jutro poceti savrseno potapkam mjesto pored sebe nije ga bilo. To me natjera oci da otvorim  i da pogledam oko sebe, njegova strana kreveta je uredno zategnuta kao da apsolutno niko nije spavao tu. 

Ustala sam se u nadi da je negde u stanu, da doruckuje ili pije kafu ili bilo sta drugo ali nije bio tu. Sve je netaknuto cak i poklon je ostao na sofi.  Nekako i pored zelje da budem srecna, ja sam samo zeljela da pobjegnem iz svog tijela.

Pogledala sam u telefon nije ostavio poruku, nije ni pozvao.

-" ljubav moja najdraza, Tijago i ja te cekamo!"

Suzan mi se javi a ja nekontrolisano zajecam.

-" za 5 minuta sam kod tebe!"

Toliko sam srecna sto imam ovakvu curu za svog prijatelja. Provalila je j stan, a kad me ugleda brzinski me zagrli sto je bio okidac da pocnem plakati jako.

Mozda placem bez razloga ali ovo je pocetak razocarenja definitivno.

-" Stani mozda ima valjano objasnjenje, sta ako je neki haos ispao i on ne moze da se javi."

-" Ne znam, ne znam sta da mislim. Sinoc me je ljubio, mazio, ceskao po kosi nikad niko nije tako njezno posvetio  svaki svoj momenat"

-" Samo miro, mozda ima objasnjenje... ajde neces odje da mi se nerviras i places. Alo nisam te ovako vidjela ni onog dana u parku."

-" Osjecam da ima nesto u njemu, nesto sto ja ne znam da objasnim sebi ali kao da je on deo mene koji trazim. A sada kad sam posle sinoc ostala sama u sobi, sama u stanu..."

-" razumijem te ali necu da te gledam takvu!!"

***

Tijago me je odusevio, decko je saljiv, nasmijan, jako kulturan, vaspitan i nekako u ocima mu se vidi da mu je stalo do Suzan. Cure su u kaficu dolazile samo zbog njega, a on je nekako gledao u nju kao da druga ne postoji.

Najsladje mi je bilo kada je skinuo svoju duksericu i ogrnuo je oko nje dok je odgovarao na moje pitanje. Bio je najmladje dijete u porodici koje je radilo od kad je poceo u sredju skolu, mucio se i sada zavrava matematicki kao najbolji student.

-" kako gledas na vasu razliku u godinam"

Pogledao je prvo u nju, potom u mene. Pitala sam ga stvari koje znam da mozda ona nije, a zanimaju je...

-" ne mogu reci da mi nekada ne prodje kroz glavu, ali mislim da sam dovoljno zreo da je ucinim najsrecnijom zenom...  u pocetku sam mislio da ce misliti da ovo radim samo radi kazne od strane inspekcije ali mi to nije bilo ni na kraj pameti. Odavno sam je uocio, samo kod nas uvijem dodje njen kolega, a kad sam jednom pokusao da joj pridjem  odjurila je nekuda... sad je ne pustam!"

-"Suzan je neko ko zasluzuje sa bude najvoljenija osoba na svijetu!"

Dopao mi se, dopada mi se sto je ona srecna ali mi se ne dopada sto sam ja gledala u telefon svakog trena i sto njegovo ime nije bilo na ekranu...

Jedan, dva, tri, cetri, pet dana... polako veci i 6 dana. U kojih cak nisam vidjela ni njegovu majku... jesam li ja ovo iskoriscena i poskrajnuta? Ne, ne sama sam to zeljela, samo malo boli.