Ljubav zapisana u notama

7. ,,Ja sam Matija"

,,Hej" Napisala sam nervozno.

,,Bok, ti si cura iz knjižnice jel da?" Upitao me.

,,Da. Ti si...." Shvatila sam da uopće nisam znala kako se zove.

,,Ja sam Matija." ,,Lijepo ime, ja sam Veronika." ,,Prekrasno ime za prekrasnu curu :) "  Napisao mi je, na njegovu poruku sam se nasmijala.

,,Hvala.." Nisam znala što drugo da mu napišem. Da mu napišem da je i on prekrasan??

Malo smo se dopisivali i onda mi je sestra upala u sobu.

,,Hii Nikaaa" ,,Reci Leaaa" ,,Hoćeš samnom do grada?" ,,Ummmm ajde."

,,E srry moram ići." Napisala sam mu.

,,Kk bye."

I tako sam sa sestrom šetala po gradu kad sam se odjednom skoro onesvijestila od šoka. Matija je bio na trgu, zajedno s par prijatelja uključujući ZVONIMIRA.

,,Shit." Promumljala sam.

,,Što si rekla?" Upitala me Lea. Gledajući me.

,,Maa ništa rekla sam idalje gledajući u Matijinom pravcu. Lea je to shvatila te je i onda pogleda u njegovom pravcu.

,,Oooo nova simpatija?" Upita me s osmijehom na licu.

,,Ma ne." Odgovorim nesigurno.

,,Mhm ok, ali zašto on pored Zvonimira? Mislim njih dvojica su vrlo drugačiji, barem naizgled." ,,Ne znam" Odgovorim sliježući ramenima.

,,Možemo doma, hladno mi je." Rekla sam trljajući nadlaktice.

,,To je zato što imaš samo duksu, a ne pravu jaknu." Rekla je Lea smijući se.

,,Ajmo samo." Rekla sam okrečući se.

,,Ok, šefe." Lea se nasmijala.

,,Hej, Veronika!" Čula sam dubok glas iza sebe. Okrenula sam se i vidjela sam Matiju.

,,Hej, uopće te nisam vidjela. Slagala sam sa smiješkom.

,,Htio sam te pitati jel bi nekad htjela van samnom?" Upitao je s lijenim smiješkom.

,,Da, može." Rekla sam zarumenivši se. Što zbog hladnoće, a što zbog njegovog osmijeha.

,,Ok, javim detalje u poruci." ,,Ok." Rekla sam kimajući.

,,A ti si?" Upitala ga je Lea.

,,Ajme zaboravio sam se predstaviti, ja sam Matija." ,,Lea." ,,Drago mi je, a vi ste prijateljice.... ili?" ,,Sestre." Odgovorila sam brzo.

,,Aaa.. još sam i pomislio da izgledate slično."