Ljubav zapisana u notama

25. Volim ju.

Zvonimir's P.O.V

,,Hej." Rekao sam kad je izašla iz kuće.
Nasmiješila se.

,,Di ćemo?" Upitala je.

,,Pa, meni je svejdeno dok god sam s tobom." Rekao sam i spremao sam se poljubiti, ali kad sam joj se približio se odmaknula. Zašto?

,,Što je bilo?" Upitao sam i nastavio hodati. Šutila je cijelim putem sve dok nismo došli do klupice kod Drave, na istoj smo se i prvi put poljubili. Sjela je i zagledala se u nebo.

,,Što je bilo?" Ponovio sam pitanje pomalo isfrustrirano. Prezirno me pogledala i rekla.

,,Znam za okladu." Hladno je rekla i ponovno pogled vratila na Dravu. Uzdahnuo sam, bojao sam se da će to reći.

,,David ti je rekao?! Ubit ću ga." Rekao sam bijesno, samo zato što on nije imao sretan kraj s njom ne znači da ga ni ja imati. Volim ju. Oklada je bila glupa, ali nisam znao kako bih joj se približio, a znao sam da je David naivna budala koja samo čeka takve oklade, mislio sam da je to dobar način kako joj se približiti iako me uopće nije zanimao novac. Shvatio sam koliko sam glup, vrlo.

,,Samo ćeš to reći?" Upitala je razočarano.

,,Volim te, oklada mi ništa ne znači." Rekao sam ponizno. Htio sam da me pogleda i da vidi istinu u mojim očima, ali je njezin pogled bio prikovan na krajolik. Uhvatio sam joj lice s objema rukama i povukao ga da me pogleda.

,,Volim te." Šapnuo sam, u očima sam joj tražio oproštenje, ali su joj oči idalje bile kao od čelika. Ustala se i pogledala me, više ne čvrsto i hladno sad je izgledala nevino i povrijeđeno. Suze su joj polako klizile niz obraze, izgledala je kao slika, savršeno.

,,Žao mi je, nisam lagao kad sam ti rekao da te volim." Šapnuo sam i ustao se, približio sam joj se da ju zagrlim, ali se ona udaljila i prošaptala.

,,Žao mi je..." Okrenula se i otišla. Znao sam da sam usrao onak žešće, ali nisam znao kako da joj se približim ovo nije bio dobar način priznajem, ali svejedeno. Ona mi znači. Te večeri nisam mogao spavati, sutra ću ju vidjeti u školi, nadam se... Neću odustati od nje, nema šanse.