Neočekivana ljubav -Završena-

Dvadeset treće poglavlje

Vesti koje su stizale do njih bile su sve crnje, teže i bolnije. U tom trenutku, najmlađa žrtva je bila jedanaestomesečna devojčica, poginula u očevom naručju u sopstvenoj kući. Samo dan posle Vaskrsa. Bila je koleteralna šteta, tako su je nazvali, pokušavajući da opravdaju sebe. Sergej je pogledao u Minu. Češkala je Demona po glavi i zamišljeno gledala negde u daljinu. "Mina..."

"Nikad nikoga nisam mrzela, Sergej, čak ni kad mi je otac poginuo. Njih mrzim."

Uzdahnuo je, seo do nje i zagrlio je. "Znam. Želiš li da te pošaljem par dana na odsustvo?"

Bledo ga je pogledala. "Zaista me to pitaš?"

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Moje je da probam."

Spustila je glavu na njegovo rame i duboko uzdahnula. "Umorna sam od loših vesti, ali nemam nameru da odustanem. Čak i kad bih odustala, one bi me sačekale gde god bila, a mene bi griža savest pojela."

Za to vreme, nedaleko odatle, pustim poljima je lutalo tri unezverena i uplašena vojnika. Uskoro su naišli na dva seljaka. Jedan je ćušnuo drugog i pokazao ih. "Vidi, vidi, majku li im jebem kako se šetkaju po našoj zemlji."

Drugi je uzdahnuo. "Da smo malo samo mlađi, pa da im pokažemo kako srpski seljak bije."

"A tek srpski vojnik. Tu su, na kilometar, dva odavde. Dođi.", progunđao je i poveo ga ka njima. "Dobar dan.", ljubazno je rekao.

Jedan od njih je znao ponešto srpskog, pa klimnuo glavom. "Dobar dan. Grad, telefon..."

"Aaa, blizu je to. Samo pravo, ne možete da promašite.", promrmljao je i pokazao pravac u kom treba da se kreću.

"Thank you.", ovaj je iz osmeh rekao i nastavili su dalje.

Čičica se posprdno nasmejao za njim. "Tenk ju, tenk ju, propišaćeš ti i materino mleko.", zlobno je rekao, pa pogledao u prijatelja. "Idemo na rakiju, da proslavimo što će tenk ju da najebe."

"Mina...", Aleksandar je zadihano rekao.

Pogledala ga je. "Šta ti je?"

"Tri vojnika u, rekao bih, pilotskim uniformama idu ka nama."

Izvila je obrvu. "Naših?" Odmahnuo je glavom. Zlobno se nacerila. "Hajde da ih dočekamo kako dolikuje.", veselo je rekla, uzela pušku, a onda i Demona povela za sobom.

"Čekaj, Mina, gde je Sergej?", Aleksandar je upitao trčkarajući za njom.

"Ne znam, otišao je sa Vojkanom da nešto završe. Ideš li?" Prevrnuo je očima i potrčao za njom. Teško li se njemu kad Sergej bude shvatio da ju je on obavestio, ali kad nije razmišljao na vreme, tako mu i treba. "Ššš, budite tihi i pustite ih malo da prođu, ne želimo da stoka otvori vatru na nas.", progunđala je. Samo što su zašli leđima, Demon je skočio na jednog, oborio ga i uhvatio ga za vrat. Nisu se ni snašli, a već su bili okruženi desetinama pušaka uperenim u njih. "Dobar dan, dobro nam došli.", Mina je zlobno rekla, a onda pogledala u Demona. "Pusti ga."

Umesto da je posluša, samo je jače stegao. "Šta se ovde dešava?", Sergej je zagrmeo.

Pogledala ga je preko ramena. "Imamo goste, dušo. Samo, Demon me opet ne sluša.", promrmljala je i nacerila se.

Prevrnuo je očima, prišao im, pa pogledao u Demona, a onda i u uniforme muškaraca. "Piloti, pa jedva smo vas dočekali. Oprostite na malo nespretnom dočeku, Demon je... Pa Demon.", promrmljao je na engleskom, a onda pogledao u Demona. "Pusti ga.", dreknuo je, na šta su ova dvojica poskočila. Demon ga je pustio, pa stao kraj Mine i uputio kosi pogled Sergeju. Prišao je onom mučeniku na podu, ščepao ga za uniformu, a onda ga pogledao. "Najebaćemo vam se mile majke, da vam neće pasti na pamet da ikad više kročite van svoje zemlje ni kao turisti, mamu li vam jebem.", zasiktao je, a onda ga gurnuo ka ovom dvojici. Sapleo se i pao tačno ispred njihovih nogu. Ponovo ga je uhvatio za košulju, podigao ga i gurnuo ga da krene napred, a zatim i ovu dvojicu.