Neočekivana ljubav -Završena-

Trideset prvo poglavlje

Decembar 1999

"Dobro, Mina, kao što sam i rekla, vreme je da se dogovorimo oko porođaja.", doktorka je ljubazno rekla.

Mina joj se osmehnula. Ma koliko je znala da verovatno postoje dobri lekari i u Beogradu, ona je ipak insistirala da trudnoću vodi u Nišu, kod doktorke koja ju je prva pregledala i kojoj je neizmerno verovala. "Sve što budete rekli, ja ću poštovati, kao i do sad."

Žena se nasmejala. "Znam da hoćeš. I sama znaš svoju situaciju. Da, oporavila si se, prošla si izuzetno težak period, ali sad si i više nego dobro."

Mina je klimnula. "Da, sad sam ona stara i jedino me trudnoća sprečava da se vratim svojim aktivnostima i poslu."

"Tačno, samo... Porođaj nisu tvoje svakodnevne aktivnosti i zato mu moramo ozbiljno pristupiti. Ti si ušla u deveti mesec, a ni ti ni mi ne možemo tačno znati termin, s' obzirom na to da ne znamo kad si ostala u drugom stanju."

Klimnula je. "Znam, zato smo i mislili da iznajmimo stan ovde i..."

Žena je podigla ruku i zaustavila je. "Sačekaj, Mina. Znam da svaka žena mašta o prirodnom porođaju i da prva uzme svoje dete u ruke, ali ja nisam spremna da tako nešto pokušavam sa tobom. Uz konstatacije sa doktorom Lazićem, zbog metka koji se još uvek nalazi u tvojoj kičmi, mislim da je najbolje da se obavi carski rez."

Mina je pogledala u Sergeja. "Operacija, ponovo?"

Žena se osmehnula. "To je najbolje i za tebe i za tvoje dete, u ovom slučaju. Jednostavno, ne želim da rizikujem da bilo šta pođe po zlu."

Klimnula je. "Kao što sam već rekla, biće sve kako Vi odlučite. Imam puno poverenje u Vas, zato sam i insistirala da trudnoću vodim ovde."

Žena se nasmejala. "Odlično. Ništa, onda se vidimo sutra ujutru. Uradićemo analize, pripremu i sutra popodne ćete držati Vaše dete u naručju."

Mina ju je uspaničeno pogledala. Znala je ona da će taj dan doći, da je blizu, ali nije imala pojma da će to biti sutra! "Sutra?"

Žena se zasmejala i klimnula glavom. "Sutra."

Ustala je i odmahnula glavom. "Nisam baš sigurna da sam spremna da to bude baš sutra. Niti da sam uopšte spremna za toliku odgovornost. Možemo li da odgodimo, da razmislim?"

Sergej i doktorka su je zabezeknuto pogledali. Duboko je uzdahnuo, ustao, pa je uhvatio oko ramena i pogledao je. "Spremna si i bićeš odlična, ljubavi. Znaš i sama da je doktorka u pravu. Nismo sigurni kad bi trebalo da krene porođaj i zato je najbolje da to bude sutra.", nežno je rekao.

Uzdahnula je i klimnula. "U redu i bolje bi ti bilo da si u pravu.", progunđala je.

Zasmejao se, zagrlio je i nežno je poljubio u teme. "Znaš da jesam. Možemo li mi sad da krenemo?"

Ova je klimnula glavom i njih dvoje su izašli van. "Stvarno nisam sigurna da sam spremna."

Sergej se nasmejao, privio je uz sebe i slatko je poljubio. "Ti već jesi najbolja mama, Mina. Sve si izdržala i bila toliko jaka i uporna, a sve si to radila da bi bila sposobna za naše dete."

"Da, ali..."

"Nema "ali", dušo. Bićeš najbolja, obećavam. Hoćemo li da prošetamo po Nišu?"

Uzdahnula je i klimnula glavom. Bila spremna, ili ne, nazad nije bilo. "Mislim da je Demon znao, ovog puta nije uleteo u auto da ide sa nama."

Sergej se nasmejao. "Taj ludi vuk zna sve, pa sam tako siguran i da ovo zna. Pošto do sad nismo imali vremena da te prošetam po Nišu, šta kažeš na jedan mali obilazak?"