Kako biti izbačen iz škole

Što si tužna?

Česka:Na času sam,idiote!

Ja:Znam,Frančeska,i ja sam.

Česka:I ti ozbiljno šalješ poruke?!

Ja:Pa šta da radim?!Da slušam ovog degena!?

Česka:Koji imaš čas?

Ja:Matiš.

Česka:Kod koga?

Ja:Kod moje babe...Pa kod profesora,jbt!

Česka:Kod kog profesora?!

Ja:Kod profesora matematike -.-

Česka:E jesi glup -.-'

Ja:Ne,nego ti ne možeš da skapiraš par poruka!

Česka:Pitam te kako se zove taj profesor

Ja:Aaaaaaaaa!To!Pa lepo reci.Nemam pojma,sad ću da ga pitam...

-Izvinite,profesore...-podigao sam ruku i prekinuo njegovo ,,izuzetno zanimljivo'' predavanje o nekim hijeroglifima.

-Danijele,molim te da ne pitaš ništa što nije vezano za jednačine.-odgovorio je veoma smorenim glasom,kao da je očekivao da ću da pitam nešto stvarno glupo.

-Može se reći da nije vezano,ali ipak je veoma važno.

-Dobro,ali budi brz.Ako tebe ne zanima ovo,ima onih koje zanima.

Ako ti kažeš...Hm,a meni se baš čini kako te prati jedva dvoje ili troje štrebera,ostali ili gledaju kroz prozor,ili pričaju međusobno ili se,kao ja na primer,dopisuju.Sve jedno,nije sad važno moje zapažanje,nego to da uradim ono što sam i hteo,to jest da ga pitam kako se zove,a dragi profesor me je na to podsetio nakašljavši se.Bože,kako nam je profa divna osoba...

-Profesore,ja sam u ovoj školi već tri dana,a ne znam kako se zovete,pa...Možete li mi sad to reći?-pitao sam tiho,jer mi je ovo stvarno zvučalo glupo.

Profa me je prvo gledao kao da sam pobegao iz ludnice,ne verujući svojim očima,ali ipak je na kraju progovorio:

-Danijele,mislim da je to moglo i da sačeka kraj časa.

-Profesore,ipak mislim da nije normalno da učenik prisustvuje času ako ne zna kako mu se zove profesor.

-Kako ti je to palo na pamet tek posle tri dana?

-Profesore,rekao bih da sam bio zauzet prilagođavanjem u novu sredinu,smeštanjem,učenjem i tako to,ali lagao bih,tako da ću samo reći da sam zaboravio.

-Da li ćeš svaku rečenicu da započinješ sa tim ,,profesore''?

-Da,profesore,jer ne znam kako se zovete,pa ne mogu drugačije ni da započinjem.

-Kako god.Bond.Oven Bond.

-Hah,a ja mislio Džejms.

-Vidim da baš imaš smisla za humor.Ok,ako je to sve,Danijele,onda možeš da sed...

-Nego,profes...Mislim,gospodine Bond,imate li slučajno nekog rođaka po imenu Džejms?

-Mislim da nema potrebe da sa učenicima govorim o svom privatnom životu.

-Ja ću svog sina da nazovem Džoni.

-O čemu ti sad pričaš?!

-Pa tako ću da nazovem sina,Džoni Voker(A/N:Johnnie Walker,tako se zove neki viski).

-Dobro,lepo je to,sad sedi.-rekao je uz duboki uzdah jer je očigledno skapirao o čemu pričam.

Ja sam ga,kao što se i očekuje od jednog odgovornog učenika,poslušao i seo,a onda uzeo telefon i brzo iskucao poruku.