Kako biti izbačen iz škole

Da li je to priznanje?

-Ajde,momci,pa recite mi šta se dešava!-molećljivo sam pitao po milioniti one degene od obezbeđenja da mi objasne šta se desilio.

Mislim,ne bi me za džabe odvukli sa časa da se nije desilo nešto!If,zašto imam osećaj da je onaj idiot kriv za ovo?!Nemam pojma,ali prosto imam osećaj u stomaku da je on odgovoran,a mene moj stomak ne vara.Koliko puta me je samo spaisio da ne umrem od gladi...Da,verujem mu kao bratu.Ali ja nemam brata!Stvarno,oduvek sam hteo da imam brata,a ne da da delim vazduh sa one dve kokoške...Ne,ipak ne želim da imam brata,imao bih preveliku konkurenciju.Stomak mi je za sad dovoljan.Ali šta je toliko loše smislio onaj idiot da sam uradio kad su ovi momci morali da se ubace?Sigurno je nešto lagao direktorki,pa...Uf,pa nije valjda toliko glupa da mu je poverovala?!Jeste da mi nije omiljena osoba ta žena,ali je pametna,bar mi se.čini.Inače,ne.moram ni da napominjem da me ovi momci uporno ignorišu kao da sam vazduh.Stvarno,mnogo su veliki idioti!To ti je to,okrivi te neko i u njihovim očima si plaćeni ubica,čoveče!Ipak oni nikad nisu ni bili neki prijateljski likovi...I kolika je,dođavola,ova škola?!Čini mi se da idemo ovim pustim hodnicima vekovima!A i čini mi se ko da idem na streljanje...Pa kome se i ne bi činilo kad sa svake tvoje strane stoji po jedan Rambo pazeći da ne pobegneš,iako ne znam zašto bih bežao,al' ajde,da im ne kvarim doživljaj.I konačno,hvala bogu,eto za mene već dobro poznatih vrata na kojima je velikim crnim slovima pisalo Direktor.Samo ne kapiram kako direktor,kad je to žena,dakle trebalo bi direktorka,ali su ovi Britanci su vidno nepismeni.Hah,a posle oni prefinjeni...Bljak!Jedan od onih Rambo-momaka je pokucao i otvorio ne čekajući odgovor,a drugi me je doslovno gurnuo unutra i obojica su izašli.Isprva se nisam začudio jer je tamo sedeo gospodin mamin sin,jer mene u životu moj stomak nije izdao,ali me je nešto začudilo...Jel mi se samo čini ili on stvarno ima više zavoja nego jutros?!Da,ima jedan na levoj ruci i bio je blago umrljan...Krvlju?!Oho,gospodin je iznervirao još nekog,pa ga je i ovaj naučio pameti!Hah,ko da je moguće da se on nauči pameti kad nema mozak...Moram da saznam ko je taj genije koji je ovo uradio,pa da mi bude best friend.Ali zašto sam ja ovde?Hm,možda misle da sam i ja umešan...Pogledao sam po prostoriji i nine bilo ništa neuobičajeno...Gospodin degenerik,njegova mama,a njegov ćale je izgleda zažalio što je otac takvog kretena,a možda je imao nekog posla.Zatim su tu bili direktorka,njena sekretarica,moji roditelji,još dva-tri Ramba i...Šta će moj pas tu?!

Few minutes ago...

Writter's pov

-Jesi li siguran u ovo,Dej?-pitao je visoki crnokosi dečko svog druga koji je bio skroz u zavojima.

-Naravno da jesam,Majk.-odgovorio mu je on blago se mršteći dok mu je glas već prelazio granicu između šapata i normalnog govora-Zar si stvarno mislio da ću da dopustim da me neko onako osramoti pred svima i još da se izvuče?!Nisi valjda toliko glup,Majkl!?

-Ne,ali ako nas uhvate...-on je počeo da muca,ali ga je njegov najbolji drug,i ujedno šef na neki način,prekinuo rukom.

-Prestani više da misliš tako negativno,pobogu!Naravno da neće da nas uhvate,a i sigurno će pre da veruju meni nego onom moronu koji me je juče izudarao.Zar se ne sećaš plana?!

-Sećam se,ali...Nije mi baš sve jasno.-odgovorio mu je jedva čujno pokajanički spuštajući glavu.

Visoki plavušan se blago lupio po čelu rukom koja mu nije bila u gipsu,a onda očajno rekao sam za sebe:

-Bože,zašto ja moram da se družim sa ovakvim idiotima?!-a onda je besnim pogledom prostrelio svog saučesnika-Zar stvarno moram sve da ti ponavljam?!

-Pa izgleda da da.-promrmljao je on kriveći sam sebe jer nije sve uradio kako treba.

-Dobro,ponavljam još jednom...Idemo do Vokerove sobe,ulazimo...