Kako biti izbačen iz škole

U praksi,idiote!

-Da te samo obavestim,tata,prvi april je odavno prošao.-rekao sam ne verujući svojim ušima-Izgleda da ću morati za Božić da ti kupim kalendar.

-Da li ja stvarno izgledam kao neko ko se šali?-pitao je sa onim njegovim klasičnim strogim pogledom i monotonim glasom.

-Ovaj...Pa ne,ali...-bio sam načisto pogubljen-Kako god,super što mi veruješ,sad čekam da vidim da li ću da se probudim na frižideru ili na mašini za pranje veša.

Ako ovo nije san,onda ozbiljno počinjem da verujem da su oni božićni filmovi istiniti,jer videti njega u jednom danu kako se smeje i kako mi veruje,pa to nije zabeleženo u svetskoj istoriji!Čudo pravo...

-Mama...-rekao sam skoro šapatom da ne pokvarim ovaj istorijski trenutak-Donesi kameru da snimimo ovo za buduća pokolenja.

-Dobro,dušo,sad malo preteruješ.-sad se i ona cepala od smeha,ali to je već poznato da je ona sigurno na nekim težim drogama,tako da nije nešto spektakularno,ali on...

-Ne preterujem,mama,on se ovako nasmejao pre jedno...Ne sećam se,stvarno,a to da mi nešto veruje...E to se nije desilo,mogu da se zakunem!Sve imam utisak da sanjam ovo,nek me neko uštine,da se prob...-odjednom me je nešto jako zabolelo-Au!Česka,dođavola,nisam mislio ozbiljno!

Stajala je iza mene i zlobno se smešila.Hah,zašto imam osećaj da mi se sveti za ono malopre?Ne znam,samo imam neki osećaj u stomaku.A imam i osećaj da je moj otac pijan ili tako nešto jer je prava sreća da ga vidiš da se nasmeši,a on se sad ovde valja od smeha!Bukvalno,cepa se ovde ko neki manijak,a mi svi se gledamo u čudu i razmišljamo šta je njemu.Dobro,ja razmišljam,a po pogledima ostalih predpostavljam da dele moje mišljenje.Konačno,uspeo je da se smiri i rekao je i dalje sa ogromnim osmehom,da me čudi kako mu se faca nije ukočila:

-Ozbiljno,ako ne oženiš ovu devojku,ja ću da te se odreknem.

-Meni pričaš?-pitao sam još uvek zbunjeno,ovaj put jer on izgleda ne kapira da ja imam samo 16 godina i ne nameravam skoro da se ženim.

-Ne,Danijele,onom zidu tamo.-sad je malo smorenije pokazivao iza mene pogađajte ka čemu-Normalno da tebi!

Onda je jedno pola sata proučavao svaki milimetar Česke što me je baš nešto nerviralo,a Česka je sve više crvenela.

-Jel to ona mala što ste se ljubili kod direktorke?

-Baš ta.-maltene ponosno sam odgovorio dok je ona pokušavala da se sakrije bilo gde da je niko ne vidi.

-Lepo.-klimnuo je glavom,a onda mu je svaki trag predhodnog smejanja nestao sa face i vratip se stari,dobri ozbiljni Džek Voker-A sad idite ti i ona malo se prošetajte po gradu dok mi ovde raščistimo sve ovo.

-Ali tata!-vrisnula je Sofi odjednom-Ti mu ozbiljno veruješ?!

-Da,imaš neki problem sa tim?

E to je moj otac,samo što bih umesto nje ja bio taj kome to priča...

-Ne,ali...-pokušavala je nekako da se izvuče-Da li ti on stvarno deluje kao neko ko će da kaže istinu?!

-Ne,ali mi ni ne izgleda kao neko ko će da pređe pola sveta da bi ispao dobrica.Mislim,da se ne lažemo,on kao da se uvek trudi da ispadne loš,a i Bridžit potvrđuje sve ovo,rako da nemamo šta da se raspravljamo,Sofi.

Hteo bih ja hoš da slušan obo,ali me je moja buduća žena koju moram da ženim da bih imao neke šanse da nasledim sve ovo maltene izgurala napolje.

-Mpgli smo još malo da ostanemo.-rekao sam tužno.

-Nije lepo radovati se tuđoj nesreći Danijele.-počela je da mi drži neka predavanja.

-Nije lepo ni šamarati dečka,Frančeska,pa ništa.

-Opet ti sa tim Frančeska...

-Dap!

-Ozbiljno si idiot...

-Idiot koji će sad da te izvede negde.-ispravio sam je.

-Gde ćeš d me izvedeš?-pitala je kroz smeh.

-Gde god želiš u Majamiju.

-Baš svugde?-glas joj je odvao sumnju.

-Baš svugde.-potvrdio sam.

-Dobro onda...-duboko je razmišljala-Hoću da me voziš u kabrioletu.

-Šta?!-drugi put za jedno petnaest minuta nisam mogao da verujem svojim ušima-Od svih stvari koje možeš da poželiš,ti biraš to?!

-Aham.-potvrdno je klimnula glavom-To je jedina stvar koju sam oduvek htela.

-Dooobor,idemo do garaže.-rekao sam i povukao je.

***
-Ovo je...Divno!-pokušavala je da nadjača buku vetra koja je onemogućavala svaki normalan razgovor-Samo...Jel imaš ti vozačku dozvolu?

-Jok.-slegnuo sam ramenima nastavljajući da vozim.

-Molim?!-brzo je sela jer je do tad stojala na sedištu sa raširenim rukama kao u filmovima-Kako to misliš?!

-Lepo,nemam položeno.

-Pa možemo da poginemo!

-Mogu jedino da poginem ako dobijem srčku koliko si lepa.-šarmantno sam se nasmešio,a ona se samo nasmejala.

-Wow,ja sad trebam da budem počastvovana?-pitala je sarkastično-Daj,Danijele,ovo je toliko glup kompliment!

-Nije,ja bih se baš oduševip da mi neko kaže takvo nešto.

-Kakvo?

-Slatko.

-Ok,Danijele,volim te kao književnost.

-I posle moj kompliment glup...

-Hej,pa ja obožavam književnost!

-Dobro,sad se takmičimo ko će da da bolji kompliment onom drugom,može?-pitao sam i pružio joj ruku dok sam drugom držao volan.

-Ok,samo drži taj volan,neću da izginemo!

-Dobro,ja prvi...Volim te kao viski sa ledom leti.

-Moraćeš bolje...Sad ja...Volim te isto onoliko koliko želim da ubijem Dejmona.

-Au,kako sma ja voljen...Ozbiljno,nisam mislio da me toliko voliš.

-Ah,ma da...

-U pravu si,znam da me voliš više od svega.

Nasmejala se i udarila me u rame,a onda me zagrlila jako i tiho rekla:

-Da,Danijele,volim te više od svega.

-Ajoj,kako si slatka.-rekao sam bebećim gladom i stao,a onda je zagrlio.

Nekim čudom smo stali baš na plaži,baš u trenutku kad je sunce zalazilo,a ona je tiho prošaputala:

-Znaš,uvek sam htela da se poljubim na plaži dok sunce zalazi.

-Ozbiljno?-pitao sam zbunjeno-Ja sam to radio milion puta.

-Ok,pokaži mi.-sramežljivo se nasmejala.

-Šta da ti pokažem?

-Kako to izgleda.

-Pa lepo,pdeš sa devojkom ili dečkom u tvpm slučaju na plažu predveče kad zalazi sunce,stanete tu,poljubite se i pravac kući.

Lupila se po čelu i uzdahnula beznadežno,a onda me uhvatila za majicu i povukla ka sebi.

-U praksi,idiote!-zakikotala se.

-Pa zašto odmah ne kažeš tako,Čes?-pitao sam,a onda uradio ono što je tražila od mene.

Mislim,ako je volim baš onoliko,valjda trebam da radim šta mi kaže,zar ne?

...................................................................
So,malo kratko,ali mi je bilo glupo da pišem dačje,tako da sry.Ako ne stignem sutra da pišem,srećna svima Nova godina,ostanite i 2016. ovako divni i fenomentastični,hvala vam svima kojo čitaju na podršci,volim vas više od svega!

SweetyEvil