Kako biti izbačen iz škole

Spremni smo za žurku!

Odjednom me je gurnula i odmahnula par puta glavom glavom.

-Šta je bilo?!-pitao sam iznenađeno-Ne ljubim se dobro?

-Ne,samo...-udahnula je duboko-Ja...Ne mogu ovo.

-Šta ne možeš?Pa ti si mene prva poljubila juče,šta je sad problem?!

-Ma samo...To je bilo prijateljski,a ovo...Danijele,ne treba mi dečko ni ništa slično!

-Ali...Mislim,ne želim ni ja to,samo...

-Šta?!Ovo definitivno nije prijateljski!

-Dobro,Čes,ne ljuti se odm...

-Nemam ništa protiv da budemo samo prijatelji,ali ovo...-pokušavala je da objasni nešto rukama,ali sam je prekinuo.

-Ne brini,Čes.-stavio sam joj ruku na rame-Razumem te.Neću da te nagovaram ni na šta,samo...Sve će se srediti,ne brini.

Tad me je zagrlila.

-Hvala ti.-tiho je rekla i osetio sam kako mi se rame nakvasilo od njenih suza.

-Nema za šta.Prijatelji za to služe,zar ne?-pogledao sam je pravo u oči kad sam se malo odmakao od nje,a ona me je ponobo zagrlila.

Kao što sam rekao,volim ovu kancelariju...

***

Few days later...

-Kako me nerviraju!-zarežala je sama za sebe i jako zagrlila svoje knjige.

-Šta su uradili?-pitao sam ležerno-Jel trebam opet da se ubijam?

-Idiote...-promrmljala je i šutnula ispod stola,a onda se nasmejala.

-Dobro,neću da se ubijam,ni nikog drugog neću da ubijem,samo mi reci šta su pastični debili uradili.

-U stvari...Nisu uradili ništa,samo...Nekad sam malo ljubomorna na njih.

Na ovo sam se stvarno slatko nasmejao.

-Zašto bi,pobogu,bila ljubomorna na njih!?

-Ne deri se tako,čuće te!-zarežala je i pogledala ka drugom kraju dnevnog boravka gde je sedelo popularno društvance.

-Ok,ali zašto si ljubomorna na njih,Čes?Mislim,zar je super da budeš plastična idiotkinja?

-Ne,ali...Stvarno je extra kad ti se svi dive i zavide ti.

-Znam kako je to.

-Onda znaš i zašto želim to.

-Znam...Dakle,još jedna operacija!

Lupila se počelu i uzdahnula.

-Šta sad opet?!-pitala je beznadežno-Pa nismo u vojsci,pobogu!Tebi je Čejs nešto uradio sa mozgom!

-Nije,barem koliko ja znam.Ali ova misija će ti se svideti milion posto!

-Hajde,reci...

-,,Učiniti Česku superpopularnom''.Ok,vidimo se u onom kafiću za pola sata.Vidimo se!

Naglo sam skočio sa neke fotelje na kojoj sam sedeo i otrčao nekud.Koji sam ja genijalac...

***
-Gde si ti do sada?!-pitala je besno ustajući sa barske stolice na kojoj je sedela.

-Sorry,Čes,malo kasnim.-odgovorio sam sedajući pored.nje.

-Malo?!Ako je malo sat vremena,onda da,malo!

-Izvini,ali sam pravio spisak.

-Kakav spisak?!-pogledala me je kao najvećeg ludaka.

-Spisak za kupovinu.-rekao sam kao da je to očigledno,što meni i jeste bilo,ali njoj očigledno nije.