Ljubav boli...

Novi ucenik

Još jedan dosadan dan u školi. Kunem se, pobiću sve oko sebe ako moram. Evo, sad i ona matora veštica ulazi u učionicu sa nekim plavokosim dečkom. Šta je ovo koji.....

-Deco, ovo je naš novi učenik. Sada će se predstaviti a vi ćete biti dobri prema njemu i pomoći ćete mu da se uklopi. Hoću dobrovoljca da ga povede u obilazak škole.-

Sranje! Znam da će mene odabrati. Ako se sakrijem, možda...

-Elena. Ti ćeš mu pomoći.-

-Da Bog da se zapalila sad pred celim razredom.- rekla sam kroz zube.

-Molim?- pitala me je jer očito nije čula. Naravno kad je ofucana babuskera.

-Rekoh, biće mi zadovoljstvo.- rekla sam glasnije. Kako da ne.

-Dobro, kad je to završeno, predstavi se i sedni gde ima slobodno mesto.-

Crkni matora veštice! Neka sedi na podu jer pored mene neće živ da sedne.

-Ja sam Aleks Smit. Preselio sam se sa roditeljima iz Londona i nadam se da ćemo se lepo slagati.- govorio je plavušan sav snužden.

Amater.. Govor za prvorazrednog kretena. Prešao je pogledom po učionici tražeći slobodno mesto i zaustavio pogled na stolicu pored mene. Može li ovaj dan da bude gori? Ne verujem baš...

Prišao je i polako seo na stolicu vadeći knjigu iz istorije..

-Zdravo...- tiho je rekao slažući knjige jednu na drugu.

-Ćao..- Zašto sam mu se uopšte i javila? Uf jezik pregrizla...

Raspoloženje mu se popravilo čim sam mu se javila.

-Ovaj...ti ćeš mi pokazati školu posle?-

-Da.. ja sam osuđena na to.-

-Hah...ako ti smetam zamoliću nekog drugog da mi pokaže školu. Ali iskreno, voleo bih da mi takva lepotica pokaže sve..- podigao je obrve i nasmejao se.

-Odbij!! Povešću te zato što moram jer će me matoro gunđalo kazniti ako to ne uradim.- kunem se, ubiću ga sad.

-Elena, Aleks, upoznaćete se posle časova. Molila bih vas da obratite pažnju sada.- Uf kako je mrzim.

-Da, gospođo.- pravila sam se da mi je žao ali zapravo i nije. Naprotiv, da mogu sad bih skočila da joj oči iščupam ali ne smem jer mi treba 5 kod nje a ako me zamrzi mogu samo da sanjam o toj čuvenoj 5 koju veštica ne da svakome.

-Nisam znao da Sotone imaju plavu kosu i da im je dozvoljeno da predaju deci u školi.- plavušan ne ume da ućuti.

-Hej.. Samo je ja tako zovem!-

-Mislio sam da je zoveš ,,MATORA VEŠTICA" ?- smejao se.

-To je njeno drugo ime koje sam joj dala..- ovaj plavi petao mi se dopada po malo. Ako i on misli da je ova matora ispred nas Sotona, ima moju pažnju.

-Ali, ako želiš, možeš je i ti tako zvati. Ne smeta mi-

-Super!- nasmejao se i ostatak časa smo ćutali jer nas ona tamo sve vreme gledala.

Napokon zvoni.. Slobodna sam....

-Hejj! Zaboravila si da treba da me povedeš u obilazak?- trčao je Aleks iza mene.

-Uff... 'Ajde polazi..-

Išli smo kroz hodnik . Zapravo JA sam išla a Aleks je trčao iza mene.

-Ovde je hemija, ovde matematika, dole levo fizika, kroz ova vrata prolaziš i ideš u salu za fiskulturu.... Hej!! Da li me slušaš ti uopštee!?!-

-Wow, nisam znao da imaš dobro d..... Umm slušam, slušam.. – prodrmao je glavom i nastavio da ide sa mnom.

-I to je kraj našeg obilaska. Ja sad idem.- okrenula sam se na peti i nastavila dalje.

-Čekaj!-

-Šta je sad?- okrenula sam se i vratila do njega.

-Nisi mi rekla gde je toalet, i još bolje, je l' može da se viri preko zida??- nasmejao se koliko je mogao. Udarila sam ga pesnicom u rame.

-Koji si ti perverznjak!! Dole pravo niz hodnik i ideš levo. Sad odoh do ormarića da uzmem knjige.-

Išla sam niz hodnik da uzmem knjige za fiziku. Najgora stvar je to što na svakom prokletom času ovaj petao sedi sa mnom. Brzo je prolazilo vreme a poslednji čas smo imali fizičko.

-Hej! Muška svlačionica je desnoo!- vikala sam na Aleksa kad je ušao za mnom u žensku svlačionicu.

-Ni ovde nije loše..- smejao se i gledao okolo. Sreca pa devojke još nisu došle da ga vide ovde.

-Ajde beži bre tamo..-jedva sam ga izgurala napolje.

Presvukla sam se i izašla da sa momcima igram košarku. Došao je i profesor da proveri da li su se svi presvukli.

-Gospođice Voker!!- profesor se drao sa drugog kraja sale. Otrčala sam do njega.

-Aleks će biti u tvom timu jer vas i onako ima malo.- držao je beležnicu u ruci i nešto zapisivao.

-Je l' mora baš u mojoj ekipi? Kod Sema ima dovoljno mesta.- pa čoveče ne mogu na svakom času da budem sa njim. Čudno je.

-Mora u tvojoj ekipi. Već sam ga zapisao u beležnik da je sa tobom. Bez rasprave sa mnom.- otišao je ostavljajući me sa Aleksom koji je već trčao da se upozna sa ekipom. Biće ovo zanimljiva utakmica.

Pobedili smo protivnika 33:32. Bilo bi i više da je gospodin smotani zapamtio ko je u njegovom timu.

Presvukla sam se i otišla kući. Već je pao mrak pa sam otišla da spavam. Ne razumem zašto mi Aleks ne izlazi iz glave.

-Ela, ne smeš da se ponovo zaljubiš. Nećeš ponovo preživeti da te neko povredi. Moraš ostati hladna.- rekla sam samoj sebi i zaspala.

_______________________________________________________________________

Iiii.. evo ga 1 deoo  :-D

Hvala što čitate 😙

Sutra nastavak..☺

Pozz.. 😊