Ljubav boli...

Duguješ mi...

,,Šetala sam ulicom držeci Danijela za ruku i smejali smo se.. Od jednom on je prestao da se smeje i okrenuo se prema meni.

-Znaš Ela, zajedno smo već 2 meseca i ja više ne mogu ovako..-

-Ne razumem Danijele šta želis da kazes?-

-Hoću da kažem da želim da raskinem sa tobom.-

-Ali... mislila sam...-

-Briga me šta si mislila! Odlučio sam. Ipak, bio sam sa tobom samo da bih dokazao Hani da nećeš moci da odbiješ vezu sa mnom. Čak i ako si se opirala u početku, na kraju si shvatila da imati mene za dečka to je velika čast.-

-Ne možete to da mi uradite! Hana je moja najbolja drugarica! Ili je bar bila do sada!! Ti si samo jedan običan kreten!- udarila sam mu šamar i otrčala kuci.

Sela sam u ćošak sobe i počela da plačem kao neko malo dete. Srce me je bolelo shvativši da sam bila samo deo jedne obične opklade i kojoj je učestvovala moja najbolja drugarica. Ne mogu više ovako.. Obrisala sam suze.

-Odričem se ljubavi zauvek!-vikala sam iz sve snage."

Naglo sam skočila iz kreveta sva uplakana.

-Još jedan košmar...- protrljala sam oči i otišla u toalet da se umijem i istuširam. Brzo sam sišla dole da doručkujem. Moj pas Maza je ležao na krevetu i spavao.

-Hej, drugar.. Ne možeš spavati na mom jastuku.. Znaš da je to zabranjeno.- prišla sam mu i pomazila mu krzno. Bilo je tako talasasto i mekano. Samo je ustao i otišao u kuhinju i sve vreme udarao šapom po metalnoj činiju za hranu.

-Okej! Razumela sam.. Mazo prestani!-

Otišla sam i sipala mu vodu i hranu u činije. Zatim sam sebi napravila sendvič i otišla da se obučem. Pokupila sam knjige.

-Mazo! Lara dolazi uskoro. Nemoj da mi je rekla da si napravio nered u kući. Bićeš u velikoj nevolji momče!- izašla sam i zaključala kuću. Lara ima poseban ključ. Ona čuva Mazu dok sam ja u školi. Maza je baš voli obzirom da ne voli svakoga. Jednom je napao jednu devojku koja ga je čuvala a ja sam morala da joj dam veću dnevnicu da me ne bi tužila. Glupa plastična plavuša. I ne bi mi bilo žao da je Maza rastrgao na komadiće. Od tada sam dovodila devojke koje su htele da se zaposle prvo kod Maze da vidim da li će ih napasti. Ali on je izabrao Laru. Samo mi je drago što neće da je pojede.

Otišla sam u školu i zatekla Aleksa kako stoji pored mog ormarića i gleda okolo. A baš sam mislila da će dan proteći normalno kao uvek.

-Mislila sam da je tvoj ormarić dole niz hodnik?- prišla sam ormariću i otključala ga.

-Pa.. zapravo sam tebe čekao jer sam zaboravio gde je učionica pa sam ušao u pogrešno odeljenje i smejali su se pa sam odlučio tebe da sačekam.-

-Hahahaha... ti nisi normalan. Hajde polazi.- Išao je iza mene jer sam ja žurila.

-Kuda tako žuriš?- sada je već bio pored mene.

-Ti da si slušao, znao bi da za 5 minuta imamo kontrolni iz književnosti.-

-Aaaa.. čekaj. Štaa?!?- vikao je na sred hodnika a ostali su ga samo gledali.

-Kao prvo, ne deri se jer će da misle da sam i ja luda kao ti, a kao drugoo, imamo kontrolni iz književnosti.-

On je samo ućutao i ušao u učionicu posle mene. Par minuta posle je došla nastavnica i spustila dnevnik na sto.

-Sklonite sve sa stola osim neophodnih stvari. Pribore i telefone u torbu. Imali ste dovoljno vremena da se pripremite.- pričala je dok je delila papire sa pitanjima.

-Ako pod ,,DOVOLJNO VREMENA" podrazumeva par sati....- tiho sam rekla Aleksu.

-Ti si bar učila. Ja ne znam ništa. Ovo će mi biti prva jedinica u životu. Roditelji će me ispisati iz škole.- spustio je glavu i gledao u papir.

-Čekaj. Nisu valjda ozbiljni sa tim?-

-Da si ih upoznala znala bi to...-

-Elena, Aleks, još jedna opomena i  oduzimam vam testove!- drala se nastavnica na nas.

Pitanja i nisu bila mnogo teška. Završila sam brzo i baš kad sam se spremala da predam kontrolni, pogledala sam u Aleks koji je tužno gledao u zadatke jer nije znao ništa.

-Duguješ mi za ovo da znaš..- uzela sam naše kontrolne zadatke i zamenila ih da bi mogla da mu pomognem. Iskreno njegova grupa je bila teža ali ne previše za mene. Kada sam završila uzela sam svoj rad dok je nastavnica bila okrenuta leđima i otišla da predam. Izašla sam ispred a 2 minuta posle izašao je i Aleks da ne bi niko pomislio da smo razmenjivali svoje radove.

-Zašto si mi pomogla? Mislio sam da me mrziš..- Aleks me je tiho pitao da ga niko ne čuje. Čak i ako još traje čas, može se naći neko u prolazu da sve čuje.

-Pa, pogrešno si mislio. Nisam mogla da te gledam kako sediš i gledaš one zadatke kao da ih prvi put vidiš. Prosto, čak i ako sam po nekad gruba prema tebi ne mogu da dozvolim da te roditelji prebace u drugu školu.- žašto sam imala neki osećaj krivice?

-Kako god, hvala ti puno.- zagrlio me je. Nadam se drugarski samo.

-Hajde, imamo još 20 minuta i računajući odmor. To je tačno 30 minuta. Možemo otići da mog omiljenog kafića. Prave odličan milkshake.-

-A ja sam mislio da ti samo sediš kod kuće i učiš.-

-Hej! Ne poredi me sa štreberima. Ja učim jer moram i samo kad treba da imamo kontrolni.- ne razumem zašto me svi smatraju štreberom? I ja živim normalno kao i oni.. I naravno ne volim učenje.

-Okej, okej. Samo sam se šalio.- nasmejali smo se i otišli u kafić.

Dan je brzo prošao. I još sutra imamo kontrolni iz matematike. Nikad je nisam razumela. Sve sam učila napamet. To sam mrzela ali sam morala. Saznala sam da Aleks nije loš u matematici. Možda ga pozovem da mi pomogne. Ali MOŽDA. Još ne znam.

_____________________________________________________________________________

Hejj.. Evo ga još jedan deo... :-)

Sutra pišem novi deo

Pozz.. :-*  <3