Ljubav boli...

Filmsko veče

Zamišljeno sam gledala kroz prozor i nisam primetila da je Aleks došao.

-Heeej..- mahao mi je rukom ispred očiju.

-Šta bre?- trznula sam se i shvativši da sam razmišljala o njemu i nasmejala sam se.

-Jesi li za čips?- mlatio mi je kesama ispred nosa..

-Još pitaš! Ubila bi za kesu čipsa..- nasmejala sam se i pokazala mu rukom da sedne pored mene na krevet. Upalila sam televizor i pustila neki horor koji je počinjao za 2 minuta.

-Čak bi i mene ubila?- napravio je onu puppy facu i pogledao me.

-Da si me to pitao pre par dana bez oklevanja bi rekla DA, ali sada.... Ne znam zašto ali sam promenila svoje mišljenje o tebi.- naslonila sam se i čekala da počne film.

-Drago mi je što sam te tek sad pitao to.- osmeh mu je bio preko celog lica jer je znao da ga više ne mrzim.

-Pa, gledamo "The Conjuring". – nasmejala sam se u uzela činiju sa stola.Film je počeo.

-Je l' baš moramo da gledamo The Conjuring? Poslednji put se nisam baš dobro proveo. Nisam mogao da spavam jer sam za kutiju na ormaru mislio da je ona žena što će svakog časa da skoči i da me zadavi...-

-Ma ni ja nisam prošla bolje, ali moramo da gledamo. Kakav je to horor ako nije strašan? To nije horor. –

-Ako ti tako kažeš. Ali ovaj put sklanjaj sa ormara sve. Ozbiljan sam.- koliko god da se trudio da bude ozbiljan imao je mali osmeh na licu.

-Soba je i onako poluprazna. Imaš krevet i mali noćni sto i mali ormar.-

Sedeli smo i gledali film. Kad je dosao onaj deo kada veštica skače sa ormara oboje smo skočili i vrištali. Došao je deo kada vrše egzorcizam (isterivanje đavola) i kada ona žena počinje da vrištii oči joj nestaju Aleks je ustao.

-A nee, neee! Neću da gledam ovo! Uvek je sve više i više groznije!-

-E ako ja mogu, ostaješ i ti.-povukla sam ga nazad na krevet.

-Dobro, dobroo.- samo je seo.

-Kakva si ti to majka ako si pokušala rođeno dete da ubiješ!- počeo je Aleks da se dere na onu ženu koja je bila opsednuta od veštice koja je pre nekoliko godina u istoj kući ubila svog sina.

-To je samo film..- gurnula sam ga.

-Ali na početku je pisalo ZASNOVANO NA ISTINITOM DOGAĐAJU..- durio se kao mala beba.

-Ali na početku svakog horora to piše jer ne bi bilo zanimljivo ako kažu da je izmišljeno.-

-Da, da.. I kao to da se horori srećno završavaju?!- vikao je kada se film završio.

-Ajde sad da gledamo Klovna?- predložio je uzimajući još čipsa.

-Ne!! Imam fobiju! Kao mala sam na žurci sa kostimima udarila jednog čoveka između nogu jer mi se uneo u facu i smejao..- nasmejala sam se kad sam se prisetila toga.

- Ne bi voleo da sam bio u njegovoj koži tada..- on se glasno nasmejao.

-Nego.. malo sam umorna. Mogli bi na spavanje. Maza spava u Lorinoj sobi tako da ćeš morati da spavaš sa njim. Nasmejala sam se.

-Nema problema. Svideo mi se. Može spavati kod mene na krevetu.- pričao je i češkao Mazino krzno.

-Ne! Ne sme da spava na krevetu. Ako spava na krevetu posle ga nikako ne možeš naterati da spava u njegovom krevetiću.

-Dobroo.. –

-Ja ću pokupiti ovo i ja idem. Da spavam.-

Aleks je otišao sa Mazom gore u sobu a ja sam ostala da pokupim čaše i kese od čipsa. Dok sam pospremala dnevni boravak setila sam se Aleksovog osmeha i sama sam se nasmejala. Ne razumem zašto ali samo se pored njega osećam srećno i zaštićeno. Posle Danijela nisam htela da razgovaram ni sam jednim dečkom. Uf, odoh da spavam i da razbistrim mozak malo. Otišla sam gore i ubrzo zaspala od umora.

,,Šetala sam sa Aleksom nepoznatom livadom držeći se za ruke. Iz nepoznatog razloga mi to nije smetalo. Zapravo, prijalo mi je. Tako dok smo šetali ugledali smo siluetu muškarca kako nam se približava. Dugo nisam znala ko je to ali kad se dovoljno približio prepoznala sam ga.

-Danijele, ostavi me na miru!- drala sam se na njega jer me je stalno uhodio.

-Ako nisi mogla da budeš moja devojka onda nećeš biti ničija!- viknuo je i prišao Aleksu.

-Ostavi ga na miru! Da si me stvarno voleo ti me ne bi ni ostavio! Sad kad ponovo volim nećeš mi to upropastiti!- sad sam već plakala. Nije me slušao već je gurnuo Aleksa sa litice. Htela sam da vrištim ali nisam mogla. Kada sam uspela da izgovorim: ,,Aleks...ne...." , pala sam na travu."

Naglo sam se probudila. Nisam htela da pravim buku jer je Aleks spavao. Ustala sam i prišla prouoru. Sve je bilo tako mirno i tiho. Vratila sam se u krevet. Dugo nisam mogla da spavam jer sam se plašila da ne sanjam Danijela. Pašila sam se da se ne vrati i ponovo me povredi. U školi stalno strepim da se ne prati iz popravnog doma. Pretukao je učenika da je on završio u hitnoj. Navodno je gledao njegovu bivšu. Od previše razmišljanja sam zaspala.

_________________________________________________________________________

Sorry ako ima gramatičkih grešaka.. :-)

Paa..evo ga i novi deo. :-D

Završila sam ga pre 5 minuta jer sam zaboravila da treba da napišem nastavak..

Ako vam se sviđa:

 Vote & Comment 

Pozz... :-*