Ljubav boli...

Komplikovano

-Hajde ustaj!- Aleks se drao iz sve snage i ujedno jurio po sobi pakujući stvari nazad u torbu.

-Zar već moramo da idemo?- prevrtala sam se po krevetu jer mi se još spavalo a i bilo mi je toplo.

-Moramo. Rubi je zvala, sutra moramo u 10h ujutru da budemo u školi jer imamo neku pripremu zato što će školska inspekcija da dođe a da ne spominjem da će nas pitati sve od početka školske godine da navodno provere naše znanje..- ovom rečenicom me razbudio totalno.

-Sad su našli da to kažu.. Još mi samo treba da učim ponovo one dosadne lekcije..- mrzovoljno sam ustala i otišla u kupatilo da se spremim. Haljina je već bila oprana i okačena da se suši. Znači Aleks je ustao mnogo pre mene. Veoma lepo..

Kad sam završila sa spremanjem izašla sam ispred i uzela svoje stvari i ponela ih do kola. Aleks me je već čekao unutra. Pošli smo nazad u grad. Pustila sam radio da nađem neke pesme jer će put trajati najmanje sat vremena i biće mnogo dosadno.

.....(preskačem put jer nema ništa zanimljivo).....

-I, pričaj šta ste radili! Preskočiš li jedan mali detalj otkinuću ti glavu i nabiti je na kolac i ostaviti je u parku da ostalima bude kao uzor..- pričala je Rubi dvesta na sat. Ta devojka je nemoguća. Jadan onaj ko joj bude bio dečko.

-Rubi.. Ponavljam posledni put. Ništa-se-nije-desilo.-

-Čak nije bilo ni onog...- mrdala je glavom dajući mi do znanja na šta misli.

-O Bože, ne! Nisam luda!-

-Pa šta.. Jesi videla Miu? Spavala je sa svakim momkom koji su bili svi stariji od nas po dve godine. I? Šta joj fali?-

-Fali joj malo mozga u glavi i lepote. Ne spavaju oni sa njom zbog lepote nego da se isprazne malo a jedino ona ne naplaćuje. Njoj je to zabava. Fuj!- isplazila sam jezik pokazujući koliko mi se gadi. Ja za Miu mogu da kažem da je javna kurva. Svi znaju za njen ,,posao" i rado idu kod nje. Žao mi je njenih roditelja koji za ovo ni ne znaju.

-Znači ništa...- Ponovila je Rubi i klimala glavom.

-Rekla sam još ne. To je moja odluka.-

-Dobro,dobroo..-

-Nego, kakva je to inspekcija u školi?- brzo menjam temu na nešto važnije.

-Jao da.. Dolazi njih nekoliko. Nama je dodeljen neki Aaron, svi pričaju kako je zgodan i lep i...uff...- da li je ovo Rubi koji ja znam? Ona NIKADA nije volela muškarce i bila je protiv ljubavi i sličnog. Samo sam je gledala i nisam progovarala.

-Šta? Pa proradio ženski instinkt. I ja ću morati jednom da se zaljubim..-

-Ne, ne.. Ništa nisam rekla ja..- pokušavala sam da se izvučem ali sam u sebi umirala od smeha.

-Dobro.. Smej se ti meni ali videćeš sutra da sam u pravu.- malo smo ćutale i posle se smejale kao budale. Rubi je ubrzo otišla kući da se naspava jer će gospodin ,,savršeni" sutra da dođe u školu i biće sa nama ceo dan. Ja sam samo uzela knjige i pročitala lekcije da ne ispadnem glupača sutra.

Baš kad sam legla da spavam zazvonio mi je telefon.

-Halo?-

-Je l' možeš da spvaš?- bio je to Aleks. Super. Sad ćemo da pričamo do tri sata noću pa ću ja da izgledam kao zombi a on kao da je spvao godinu dana bez prestanka. Stvarno ne razumem kako to uspeva.

-Upravo sam legla u krevet. Nisam ni pokušavala da zaspim.-

-Aa.. Izvini onda.. Spavaj ti. Vidimo se sutra..-

-Nema veze nisi smetao.. Vidimo se. Laku noć.- poslala sam mu poljubac čak i ako pričamo preko telefona. Volim to da radim.

-Laku noć..- prekinuo je a ja sam legla na hladan jastuk i zatvorila oči. Nisam ni sanjala da ću naći nekog kao Aleksa.

.............

-Oh ma daj!- vikala sam dok sam sedela nestrpljivo na stolici čekajući da dođe ta budala i da idem kući. A još ni prvi čas nije počeo.

-Šta ti je sad?- pitao je Aleks iznerviran mojom nestrpljivošću. Ne mogu da mirujem, prosto ne mogu.

-Hoću da idem kući a ovaj kreten još nije došao.-

Okrenula sam se da izvadim knjige iz torbe i uzela telefon da malo igram igrice. Čim sam uključila telefon vrata su se otvorila i neki crnokosi dečko je ušao u učionicu. Nije ni zakoračio dva koraka devojke iz razreda su ga pomno posmatrale i pratile svaki njegov korak.

-Kako je lep...- čulo se iz susedne klupe kako devojke šapuću jedna drugoj i smeju se.

-Zdravo, ja sam danas izabran za vaše odeljenje. Zovem se Aron i trenutno sam pomoćnik gospodina Patersona koji se razboleo. Ponašajte se kao da ja nisam tu. Pa.. Profesor nije tu tako da će nastavu da održi...- prevrtao je papire neke i tražio paćenika koji će danas da drži nastavu. –aha! To je gospođica Ela.- Šta? Pa on se šali sa mnom.

-Ja neću da idem..- šapnula sam Aleksu koji me je gurnuo i morala sam da ustanem da ne bi pala sa stolice.

-Znači ti si Ela.- onaj somina me je pogledao i nasmejao se.

-Da.- odgovorila sam kratko i drsko.- Aleks, jadan ti posle.- šapnula sam mu na šta se on samo nasmejao.

Ustala sam i uzela od Arona papire sa lekcijama koje treba da pročitam. On mi je namignuo. Štaa?

-To što si zamena profesoru ne znači da ne smem da te puknem pesnicom po nosu..- rekla sam kroz zube i tiho da me niko ne čuje.

-Neko je drzak? Videćemo i to.. Počni.- rekao je smirenim tonom.

-Mrzim te..- rekla sam za sebe i počela sa lekcijom.

..........

Ubrzo se završio i poslednji čas i ja sam pošla prema Aleksu.

-Polazi. Ne mogu više da ostanem ovde umorna sam i spava mi se.- povukla sam ga za ruku i izašli smo. Šetali smo ulicom, pričali i smejali se. Osetila sam kao da me neko posmatra. Kada sam se okrenula nije bilo nikoga. Čudno..

-Šta je bilo?- pitao je Aleks koji je stajao pred mene.

-Ništa... Učinilo mi se nešto.- Hajde idemo.-

_______________________________________________

Okej  :-)

Napokon sam se setila da ubacim i ovaj deo..

Razmišljala sam juče da ubacim ali sam slučajno zaspala i zaboravila tako da SORRY :-(

Pišite mišljenja u komentare i predloge. 

Značilo bi mi da znam da li vam se sviđa da ne pišem za džabe..

Ujedno i šaljite pitanja jer za 500 pregleda pišem nešto o sebi  :-D 

Pozz  :-*