Aetera: Ja, Nepriznata

Chapter I

Moja prva sećanja uključuju :

1. Zelene oči : Najdraže oči na svetu. Nije mi bilo potrebno dugo da ih zavolim, niti da počnem im verujem, ipak je Airon i dalje jedina osoba u koju imam potpuno poverenje.

Oduvek je bio uz mene, ne sećam se kad nije bio, čuvao me i pazio kao oči u glavi. I zahvalna sam mu na tome.

Jednom prilikom je bio zatvoren tri dana u 'sobi za Kaznu'-metalnu kutiju- bez hrane i vode.I to zbog mene.

Potukao se, možete li da zamislite šta bi mu uradili da je punoletan? Ne želim ni da mislim na to.

Izašao je odande dignute brade i sa osmehom na usnama. Nijedna osoba iz Doma za Dvojke nije ikad više ni pomislila da me uplaši.

2. Saznanja :  Toliko svari koje želim da znam, čim postanem svesna sebe.

Skaj, Aetera, zakoni, istorija, društvo, pitanja i odgovori , žedna sam i gladna znanja .

Nikad mi nije dosta, hoću da znam više.

3. Životinje : Divne male pufnaste četvoronoge stvarčice sa vlažnim njuškama. Jedva ih se sećam,naravno.
Psi, ta divna verna vesela stvorenja.
To su bile jedine životinje u Skaju a onda...
Kad sam imala četiri ili pet godina zabranjene su , zakonom, pokupljene i verovatno izbačene u Divljinu.
Kasnije, mnogo kasnije sam saznala da psi nisu jedine životinje koje su postojale.

4.  Hrana : Nešto što, kako je Airon znao kaže , nisam podnosila bukvalno od rođenja.

Kašaste tvorevine, koje ostavljaju ukus hladnog metala u ustima mnogo pošto završiš sa njima.

Pune mešavina vitamina i nano-bota važnih za naše živote i zdravlje.

5.  Strah : Plaše me, odrasli i ostala deca, čak me i Airon upozorava na to.

Osuđeni : Prekršioci zakona, opasni, ludi, strašni, izopačeni. Izbačeni napolje u strašnu opasnu divljinu -van Skaja i zaštite.

Divljina : Strašna, izopačena. Mutirana priroda, opasna i neukrotiva.

Odkad znam za sebe ništa me ne plaši više od Divljine.

*******
-Ime?-pita me visoka crnokosa žena čim  zakoračim iz čekaonice u zaštitni mutirajući balon koji se nalazi oko njenog radnog mesta.

-Kiti Samers.-odgovaram svojim najboljim 'ja sam odrasla osoba i mogu sama na kontrole bez pratnje' stavom.

Pogleda me na tren namršteno i pomalo zbunjeno.

-Izvini, možeš li da ponoviš? -

Primetila sam već, osobama je moje ime čudno,(tad)nisam znala zašto pa samo ponavljam.

-Status? -

-Nepriznata .-

(Tad) Naravno,(još ne shvatam značaj klasa)to su me Vaspitači u Domu naučili  da kažem kad me neko pita.

-Razlog posete? -

-Kontrola.-

-...koja po redu? -

-Deseta. -

Opet diže pogled sa staklene pločice po kojoj je kuckala.

-Znači krećeš na Vaspitanje?-