Aetera: Ja, Nepriznata

Prolog.

Moja poslednja sećanja uključuju :

1. Zelene oči : Čudno je to. Mrzela sam ga isprva, volela i divila mu se, i sad na kraju sam jednostavno razočarana.
Razočarana njegovim kukavičlukom, njegovim lažima, svojim verovanjem u njega.
Kao osoba koja teško stiče poverenje u druge osobe, nisam sigurna kako se osećam . Možda izdanom.
Malo je reći da sam mislila da je heroj, ali to pre nego što smo se vratili ovde.
Pogrešila sam.
Posle svega što mi se desilo trebala sam znati.
Oni su svi isti.

2. Saznanja : ona koja ne želim da imam. Istinu koju ne želim da znam, a imam potrebu da je podelim sa celim Skajom.
Saznanja o lažima, obmanama od strane onih koji bi trebalo da nas štite.
Saznanja o tome da je ovo ovde što imamo jedino što nam je preostalo.

I još jedno saznanje : pre bih bila napolje, u Divljini nego ovde među čudovištima sakrivenim iza maske prijatelja i predvodnika. Možda sam I trebala ostati tamo.

3. Životinje : čudovišne , izopačene, žrtve i ni za šta krive.
Ograničene i osuđene zbog svoje prirode i izgleda.

Pomalo me plaši pomisao da više ništa nije onako kako izgleda. Nedostaju mi stara vremena, zahvalno blaženo neznanje kad su čudovišta bila čudovišta, a ljudi imali dušu.

4. Hranu : kad samo pomislim na prvi put kad sam je probala , eksplozija ukusa nadražaj nerava za koje nisam ni znala da imam , nešto što pre doživela nisam.Ono što ni nisam znala da može biti hrana.
Toliko sam navikla na to da mislim da nikad više neću moći da jedem ovo. Ili bar da na to mislim kao na 'hranu'.

5. Strah: -od toga da će ispuniti pretnju.
-strah od toga da će mi uzeti jedino što mi je ostalo

Koja je ironija, kontraindikacija : plašim se da ću da izgubim ono što ne želim da imam.

Na pamet mi pada pitanje da li bih radije vraćena blaženom neznanju iako me ta pomisao užasno plaši, ili bih odabrala da znam ono što znam i ćutim uplašena znanjem da bih mogla da se vratim blaženom neznanju?

I eto me : ponovo na početku, na istom mestu odakle sam krenula 27 godina ranije kad sam spuštena pred ovaj isti prag i napuštena . Odbačena .
Opet sama, opet izgubljena i
nezaštićena.
Samo : ovaj put nema zelenih očiju da me spasu i obećaju mi zaštitu.
Jedina razlika je, primetićete : sada nisam novorođenče.

Ali, ima još jedne razlike : Imam žig. Niz brojeva, koji me obeležava kao opasnu.Onih zbog kojih ostajem Osuđena, bez obzira na to što sam odslužila svoju kaznu i vraćena u 'Društvo'. Onih zbog kojih ljudi razmišljaju o tome kolika sam tačno psihopata iako niko ne zna da sam ustvari iskorišćena i odbačena.

Ne možeš protiv njih. Nikad nećeš moći.

Sad, na kraju, ne ostaje mi ništa drugo nego da se vratim na početak.