Hanibal Lucić: Robinja

Skazan'je parvo

DERENČIN, SLUGA

DERENČIN

Mili druzi, i već nego druzi mili,

Sve strane, mogu reć, sa mnom ste shodili

Išćući gospoju po svitu dan i noć,

Vas svit bih za koju pridubal, da bi moć.

Evo srića nika i pomnja još vaša

Sada privelika na nju nas nanaša

Tako da približa višnjemu po sudu

Plaća i naliža vašemu jur trudu.

Vi znate da mito od kraljeve krune

Čeka me čestito i mire pripune,

A vam se rič ovo moja obezuje

(Makar da njegovo stan'jemi daruje),

Sve ono što mi dâ, veći dil ja ću vam

Podati, tako da rečete: blago nam!

Istom da rukama srića nas ophiti

Kâ bi reć da s nama združiti se hiti.

Jer oto ti zali kleti gusarine

Vide li ostali s nami su od cine.

I pinezi samo (toli su mogući)

Deri jih ovamo mogli su dovući,

U Dubrovnik koji viru štuje našu

I mirno pokoji s Turci na mejašu.

Sam nam Bog zaisto ruku je dal nato

Koji nas u misto dovede bogato,

Gdi nam bî naparuč kakono na domu

I pomoć i naruč u dilu svakomu.

Zato se ja scinju srićan i blag dosti

I ne znam što činju od vele radosti

Ne zato jer dare imat ću od kralja:

Pineze, timare i blago kô valja,

Sebi samo vilu išću ja i prosim

Koje zlatu strilu u sarcu mom nosim,

A cinim od male cine i vridnosti

Stvari sve ostale pri njeje liposti. 

Koju jer nablizu ovdika jur vidim,

Na nebo ja lizu ter se ne navidim.

S strane mi pak druge sarca se prijima

Tuga zacić tuge gospoja ku ima.

Ter kako na muci viseći se mučim,

Od zalih tih vuci dokli ju izručim.

A zatoj hodite, toj dobro počelo

Pospihom vodite da dojde na čelo.

Dajte jim odbrojiv te jaspre ke smaže

Neka jih posvojiv jure se utaže.

Stavite zatim red, na pazar da gredu,

I moje na ogled sunašce da vedu,

Jak da ju prodali nisu ni cinili,

Ni jaspre prijali ni me prî vidili.

A s drugu stran prima njim hoću ja izać

I s vami mev njima totu se listo nać,

Jeda ju štogodi moja rič iskusi

Prî nego slobodi svoje slast okusi.

Jer ju će hiniti moj obraz koji me

Čini prominiti zla volja i vrime.

Tuj ju ću najbolje od svega uprašat

Radi bo nevolje neće se ponašat.

Tu ako vodu lin ne budu ja vodit

Da mi dojde na mlin more se prigodit.

Matijašu slugo, eto ti sad neću

Spominati drugo, toj ti bud' na pleću.

Tobom što se može, brate, ne ostani

A ti odzgor, Bože, k misli mi pristani.

SLUGA

Ava, naš čestiti mili gospodine,

U tom te služiti ja hoću brez hine.

Ako l' je kâ druga stvar, makar da glava

Pojde koju sluga od tebe poznava,

Kî, neka znaš, voli veće ne živiti,

Tvojojzi negoli milosti skriviti.

Budi al ne budi nam plaća ku veliš,

Tebi se li zbudi sve ono što želiš.

Kad ono što si rad bude ti izaći,

Korist i blago tad nam će se obnaći.

19 da bi moć - kad bi se moglo

20 mire pripune - prepune mjere

21 stan'je - vlast, vladanje

22 ostali s nami su od cine - baš su s nama ostali u pogodbi

23jaspre ke smaže - novce za kojima plamte, koje žarko žele

24vedu - vode (od gl. vesti)

25ponašati se - ponositi se, gizdati se