Hanibal Lucić: Robinja

Skazan'je drugo

ROBINJA, GUSAR, DERENČIN

ROBINJA

Vaj meni, nî li grih (gledajte cić Boga)

Da se tač izmorih mlajahna neboga,

Upala u ruke gusarom prihudim

Ovako sve muke podnoseć da trudim?

Mogu li pokore na svitu ke ine

Najti se i gore tuge i gorčine

Neg ove ke tope brižnu me i dave,

Pogruziv od stope tja deri do glave?

Meni gorke noći, meni su gorci dni,

Odnikud pomoći bolizni mojoj nî.

Ajme, mila mati, našto me odgoji?

Što me ne potrati kada me zadoji?

GUSAR

Bre, uzu tarpiti jure se nauči,

A nemoj vapiti jak da te tko muči.

Na tvoju malu har tribuje ovamo

Da ideš na pazar i da te prodamo.

Nismo se brodili po Savah i Dravah

I tôke obili klance po dubravah

Za da nam ne bude u tebi pak plaća

Koja nam sve trude dopokon oslača.

DERENČIN

Što tako tuj diku mučite, junaci,

Kako cvit izniklu, ali ste divjaci?28

GUSAR

Da je ova dikla kako cvit rumeni,

Targovče, iznikla, toj nišće nî meni,

Ja išću da prodam nje lice rumeno

Za jaspre ke podam za vince čarljeno.

DERENČIN

Pokle za prodaju dikla je taj vaša,

Stanite, neka ju moja rič upraša

U kojoj je strani svita se rodila,

Gdi li se ushrani robinja taj mila.

GUSAR

Oči otvoriti i tvu stvar gledati

I s njom govoriti nitkor ti ne krati.

Dobro gledaj za te je li ter ju kupi

Dokli, kâ gleda te, srića ne odstupi.

Cilu, nemužatu ja ti ju obitam

Da dobro za platu razumij što pitam:

Manje se ne dade, targovče bogati,

Oda tri hiljade sve zlatih dukati.

DERENČIN

Neka mi sa njome malo pobesidit,