Hanibal Lucić: Robinja

Skazan'je treto

MARA, PERA, ANICA, VLASTELIN, DERENČIN, KNEZ

MARA

Dobro pošla Pera, Pera, sestro naša,

Nuti, od učera kô se jur ponaša.

PERA

Hvala, jer ovacih dopadoh dvorova

Gdino mi jest svacih u Boga darova.

MARA

Da što li, kako li? Kaži nam na pravu.

PERA

Nije mi stat koli jer imam opravu.

Dosta okol ove posla me još čeka

Virenice nove kâ 'vo je ovdeka.

A ke sam jur dosle okol nje spravljala,

Jedva bih ja posle sve vam ispravljala,

To peruć, to mijuć, to pletuć, to zatim

Ruhom ju odijuć čistim ter bogatim.

Kada ju, Anica, vidiš, i ti Mara,

Rit ćete: Danica pala je odzgara,

I sudit: taj čovik toj vili kî je drag,

Po sve dni, po vas vik da će bit vazda blag.

Da znate još koli nje lipi nje mladi

Hrabar se rakoli ljubavi nje radi,

Svaka bi vâsrekla: na svitu nî žena

Bolju sriću stekla nî veće blažena.

A da vam tko pravi po koji on se put

Očiti i stavi dopokom u nje skut,

Vi biste, čovik ov, ne mogle ne reći

Da je razumnikov oda svih najveći.

MARA

O, tako svih dara poštenih doteci,

Milost gospodara tako ti ne uteci,

Hotij nam brez laži taj način kazati

Kim joj se udraži, kim joj se dâ znati.

PERA

Bud' da me poslaše pospihom da idu

Zvati na pir naše vladike da pridu,

Li vam ću za ljubav koju mi nosite,

Još malo pokarsmav rit što me prosite.

Sinoćke sutonom jur bivši tarpeza

Napravna zakonom onacih viteza

I bivši pokoja za tada jur sita

Onajzi gospoja lipa, plemenita,

Prid njom podviv ruke bihomo tuj stale

Dvorkinje brez buke ja i sve ostale,

Pripravne sve tvorit što god nam zaveli