Secret World

Part 2

Nedostatak sna stvarno može pogoršati vaš izgled.Modre kesice mi vise ispod čokoladnih očiju te pokušavam sakriti ih.

Ko je on?

Zašto me to pitanje muči celu noć.I šta se tačno sinoć desilo?Zašto se osećam ovako slabo i zbunjeno?

Ljutito odmahnem glavom ne bih li oterala svoja pitanja koja mi se motaju po glavi zbunjujući me.

Dohvatim svoj šareni rančić sa poda te ga smestim na jedno rame.Pustim korak izlazeći iz sobe te se lagano spustim drvenim stepenicama.

"Ri,zakasnićeš"-užurbani glas mog oca dopire iz kuhinje

"Znam"-pospano kažem

"Hajde,vozim te"-uzima ključeve dolazeći do ulaznih vrata

"Ne!"-mahinalno izustim

Svesna kako sam odreagovala na njegov odgovor,spustim glavu dok se igram sa rukavima svoje crne dukserice.

"Zašto?"-upita zbunjeno

Moram ga videti i upitati par pitanja.Ne mogu ostati još jednu noć budna,bez odgovora.Ne mogu

"Am...ićiću sa drugaricom"-nervozno odgovorim

Pogledam ga te on posle par minuta klimne glavom i doda jedno "Dobro",te oboje izadjemo iz kuće.

Svako ode u svom pravcu te kada se udaljim par koraka od kuće,stavim slušalice u ušima dok upijam sveže note i melodije muzike.

Uzimajući crnu gumicu u jednoj, i svoju dugu kosu u drugoj ruci vezujem rep,namerno puštajuci par pramenova da se spuste do mojih obraza golicajući me.

Rukavima grejem polovinu svojih smrznutih dlanova te blago zadrhtim od svežeg vetra koji nastavlja udarati u moje lice čineci moje obraze i nos crvenim.Šmrknem par puta jer je hladnoća uticala na moje sinuse

Napolju je hladno.Veoma hladno.Zasto mi onda on dolazi u mislima kada pomislim na hladnoću.Zadrhtim,na samu pomisao na njega.

Kako je uspeo to da izvede.Ne razumem ništa.A pitanja u mojoj glavi se samo nagomilavaju čineći ove minute još gorim.

Moram ga pitati i mora mi odgovoriti.Moram znati kako je to izveo.Kako smo tako brzo dospeli do moje kuce?Mogu da se zakunem da smo bili na stanici...ili sam sve to umislila?Ahhhh

Prokletstvo!

Zašto ovoliko pitanja?Osecam da će mi mozak pući.

Spustim se niz iste one stepenice od juče,te ponovo ugledam istu sliku.
Ljudi su raštrkani na svaku stranu stanice, čekajući voz.Nemo gledaju u jednu tačku razmišljajući o ko zna čemu.

Ponegde se čuju tihi glasovi ili nečiji kašalj...ali to su jedini zvukovi podzemlja.

Pružajući još par koraka niz ove stepenice,dolazim do istog onog umornog i gladnog starca.Nemo posmatra svakog u podzemlju očekujući pomoć.

Pridjem mu i blago se nasmejem.Cuvši moje korake okrene glavu te se ponovo susretnem sa tim starim izboranim licem.Izgleda da ga njegova seda brada ipak greje

Pružam mu novčanicu svesna toga da ću ostati bez još jednog ručka.Novčanica se koprca zbog vetra koji nosi pramenove moje kose te mi pramenovi blago prekrivaju lice.

"Hvala"-izusti

Drhtav i uplašen glas,ali ipak nežan,izašao je iz grla ovog mršavog i gladnog čoveka željnog pomoći.

Blago se nasmejem pružajući mu podršku te ustanem.Osmotrim svako lice ponaosob tražeći te morske oči ili smedju kosu.

Priblizavam se mestu gde bi zadnja vrata voza trebalo da se pojave kad i voz,te se podižem na prste pokušavajući naći to poznato lice.