Secret World

Part 30

Stojala je ona na sred tople sobe i posmatrala tu devojku koja je sklupčano ležala na krevetu.

Uvojci njene smeđe,duge kose bili su rasuti po celom jastuku i padali na dušek pri njenom svakom novom pokretu.Njene rumene usne bile su blago otvorene kako bi što veća količina vazduha ušla u njena usta i obogatila njena pluća potrebnim kiseonikom.Njen prćast nos je bio prekriven sa nekoliko pegica kao i njeni obrazi.To je krasilo njeno mekano i nevino lice.Svaka tačkica je bila priča za sebe.Koliko god ih je Iria mrzela,Aleks je to obožavao kod nje,a ta barbika je dovoljno poznavala svog 'brata' da spozna šta on voli.Oči su joj bile sklopljene dok su njene guste i duge trepavice pravile senku na njenim rumenim obrazima.Svojom ručicom je stiskala svileni,beli prekrivač uz svoje telo i na taj način je grejala sebe dok je ,kao neko nevino dete, koračalo po zlatnoj stazi snova.

Ona se pitala zašto?
Zašto je Aleks odabrao nju i uvukao sve u nevolju.Šta ga je toliko privuklo na njoj.Da li je taj njen sladak pogled koji omamljuje ljude?Da li je ta njena sićušna građa koja ga čini da se oseća zaštitnički?Da li su te pegice koje su bile rasute po njenom licu zavele tog mangupa?Ili je to nešto drugo?

Znala je ona.Koliko god to skrivala i koliko god se krila od istine tačno je znala zbog čega se Aleks zalepio za nju i ne razmišlja da odvoji to malo biće od sebe.

O da,i ona je volela.Bože,ona je volela više nego što bi iko mogao da radi taj posao.Kako su je samo sećanja napala tog trenutka.Svaki detaljčić njene prošlosti joj je preleteo pred očima kao ptica koja je godinama bila zarobljena u kavezu i tek je sada puštena da okusi taj sladak ukus slobode.

Ona je bila tako tajanstvena.Hladna kao led,ali niko nije znao da je njeno srce bilo lepljeno i popravljano bezbroj puta.Bezbroj puta su ljudi pokušavali da zakrpe to skrhkano srce ali su konci polako počeli da pucaju a rane su krenule da peku.Nije to obična bol.Nije to kao kada se isečete pa osetite kako vaše tkivo razara svaki vaš nerv....ne.Ovo je bilo mnogo gore.

To je bezdušno gušilo svoju žrtvu i teralo je da se davi u svojim gresima sve dok ne potone,pa onda ponovo sve.Sve dok njena duša nije rešila da klone i bude zaboravljena u srcima svih koji su je poznavali.

Svako ko je imao srodnu dušu znao je kako izgleda ta patnja.Znao je koliko boli kada se za nekog borite a ipak ćete ga izgubiti na ovaj ili na onaj način.Nije njoj bilo lako.Ona se sama branila od napada tuge i boli tako što je sve to tajila u sebi i smanjivala potrebu za plakanjem.

Kao da je uzela svu bol,tugu,ljubav,mržnju i stavila u jednu kutiju a kutiju je smestila u posebnu komoru svoga srca koja je bila kao njen sef.Tu ju je ostavila da klone i da sakriva sve ono što ju je tištilo tokom života.

Sakriti sve probleme i izbeći ih je bio moto njenog života.Ona je bila pametna devojka.Znala je šta je sve izgubila,a ipak je napunila svoja pluća i uzdignute glave je nastavila da rukom sobara sve prepreke koje joj stanu na put.Stavila je ogroman štit oko sebe i zaklela se svom voljenom da neće dozvoliti da je iko povredi na način na koji ju je povredila smrt jedinog čoveka kome se obećala.

Svako jutro je ustajala sa pozdravom.Pozdravljala ga je čak i ako je on odavno bio predat Bogu u ruke.Pozdravila ga je i poklonila mu je onaj njen zanosan osmeh a onda zakoračila u taman svet uz podršku ljubavi njenog života.A uveče....uveče bi mu poželela laku noć i tiho bi prošaptala:"Laku noć moja ljubavi,čuvaj me"-i sa tim rečima bi klonula u san uz nestvarnu sliku njega kako je čvrsto drži u njegovom toplom zagrljaju.

Bože,koliko bi suza sada prolila kada bi joj ponos i zakletva to dozvolili.More ne bi bilo ravno njenoj poplavi.Njen okean suza je bio prepun sećanja,ljubavi,sreće,tuge,sloge,doživljaja,boli,patnje.To nisu bile bilo kakve suze,to su bile suze nedostajanja.