Dadilja

Teretana

Elena

Uzimam svoj kofer i rusak i odjavljujem se iz motela. Danas počinje moj posao dadilje, iako sam i juče skoro čitav dan provela sa Emmom. Igrale smo se sa barbikama, ljuljale i klackale u vrtiću, a zatim igrale skrivača po skoro cijeloj kući. Vratila sam se u djetinjstvo sa njom. Od jučerašnjeg razgledavanja kuće vise nisam vidjela Ricka. I dalje se pitam zašto onakva reakcija kad sam rekla da mi se sviđa soba, stvarno ne shvatam šta sam pogrešno rekla.

Kako god, danas ću ga vidjeti i pitati šta je u pitanju. Ako budem imala hrabrosti.

Kad smo kod hrabrosti, juče sam Emmi obećala da će me našminkati, jao meni. Sve mislim da ću ličiti na klovna.

Dolazimo pred kapiju i danas nisam ni zvonila već se otvara, a sa interfona čujem

-Dobar dan gospođice Elena, dobrodošli- ovo me nasmije

-Dobar dan i vama- iako nemam pojma sa kim razgovaram

Danas me ne dočeka niko dok idem do vrata koja mi opet otvara isti čovjek, Ryan.Juče sam saznala da je on nešto poput batlera, zadatak mu je da dočekuje goste. On je lijep čovjek u četrdesetim, nije se nikad ženio, niti planira pa i on ima sobu ovdje. Tako je dostupan 24 sata. Kad sam ga pitala zar mu to nije teško, kaže da mu je sve super, Rick ga tretira kao oca, posao mu nije težak i ima krov nad glavom. I to kakav krov. Valjda bi žensko trebalo raditi njegov posao, ali Emma ne podnosi ženski pol pa je unajmio muškarca. Primijetila sam da su skoro sve muškarci u kući, a čistačica dolazi samo par puta sedmično. A i tada se potrude da Emma ne bude u kući.

Iskreno me interesuje kako sam joj se ja svidjela, jer do mene je ona sama prišla. Baš se pitam šta se mota po toj malenoj lijepoj glavici.

-Zdravo Ryan, gdje je Emma.-

-Zdravo i tebi Elena, Emma spava. Pa imaš vremena da raspakuješ stvari.-

-Ne treba mi puno vremena za to, tek sam prekuče stigla, a nisam puno stvari ponijela.-

-I odmah ste našli posao, svaka čast- iznenađen je

-Bolje rečeno posao je našao mene-

-Kako to-

-Emma mi je sama prišla, a gospodinu Ricku je trebala dadilja pa mi ponudio posao-

-E svaka čast onda Emmi, nije mogla naći ljepšu dadilju- zeza me jel da

-Pretjerujete-

-Ja sam ozbiljan- da baš, to je samo pristojnost, kao da ja nemam ogledalo

-Zar vi ne bi trebali raditi- trgne me onaj duboki glas od kojeg mi trnci silaze niz kralježnicu

-Evo idemo šefe, al sam morao malo popričati sa ovom lijepom damom- Ryan mu se naceri kao stari prijatelj

-Dobro jutro- kažem mu kad me pogleda

-Dobro jutro Elena- danas nema onog namrštenog pogleda

-Idem ja u svoju sobu da se raspakujem- krenem ali zastanem

-Oprostite, kad se Emma inače budi- pogledam ga, tek sad primijetim da na sebi ima pamučnu majicu kroz koju se ocrtaju mišići, šorc i patike. Od svega toga mi se malo zamanta, nadam se da nije primijetio

-Oko devet, tako da imaš skoro dva sata slobodna. I još uvijek spava poslije podne, od tri do pet.- objasni mi

-Hvala vam, idem sad- osmjehne mi se a ja pobjegnem uz stepenice

Uletim u svoju sobu, zatvorim vrata i naslonim se na njih. Zašto me ovoliko uzbuđuje?! Kako da ostanem smirena u njegovom prisustvu?!

Ne mogu podnijeti činjenicu da sam ja samo jedna rugoba na koju on neće obratiti ni malo svoje pažnje. Skliznem niz vrata, spustim glavu na koljena i pustim suze.