Dadilja

Ne opet!

Rick

Preturili smo cijeli tržni centar dok smo našli savršen poklon za Elenu. Sledeće sedmice joj je rođendan i planiram joj malu zabavu samo sa najbližima. Paula će mi pomoći, već smo se dogovorili. Na zabavu će doći ona, Jacob, Ian, moji roditelji i Ryan koji joj je postao poput oca za ovo kratko vrijeme. Želim da je usrećim, da bude najsrećnija na svijetu. Emmi sam takođe kupio nekoliko igračaka, koje uskoro neće imati gdje staviti u sobi. Stvarno sam je razmazio. Zvali su me Jacob i Ian i pitali da li sam za druženje. Ne znam kakvo su imali u planu ali sam ih zvao sebi na kafu. I oni shvataju da za mene više nisu klubovi i opijanje. Prihvatili su i došli do tržnog centra pa smo svi zajedno mojoj kući.

Vraćamo se kući i jedva čekam da vidim Elenu i da je izljubim. Uspjet ću nekako pokraj ovih dosadnjakovića. Nekoliko sati bez nje i već mi fali. Ulazim u kuću gdje me dočekuje Ryan, rekao sam mu da iznese ostatak vrećica iz auta i krenuo u kuću sa društvom. Emma već trči prema sobi i zove Elenu. Čudno ali se ne odaziva. Možda je u svojoj sobi. Prolazeći kroz dnevni boravak pažnju mi privuče papirić na stolu. Uzmem ga i vidim da je nešto neuredno ispisano. Počnem čitati:

„Ja sam morala otići, otac mi je bolestan. Izvini što na ovakav način saznaješ da sam otišla, ali je bilo hitno. Nadam se da me Emma i ti nećete zamrziti zbog ovoga, velika je vjerovatnoća da se neću vraćati. Poljubi Emmu za mene."

Otišla je. Otišla, otišla. Vratila se nazad u Bosnu. Ne. Ne prihvatam to. Ne osjećam ništa osim tupe boli u predjelu grudi. Odjednom mi je bilo previše naporno čak i disati. Kao kroz maglu sam čuo da mi nešto govore Jacob i Ian ali nisam razumio šta. Sjeo sam na sećiju i spustio glavu u šake. Ali rekla je da nikad neće otići. Ponovo pročitam istu poruku i shvatim da je zbog oca. Ali kad joj se otac oporavi mogla se vratiti. Zašto je napisala da se neće vraćati?

-Tatice, gdje je Elena?- malena rukica me dira po kosi

-Elene nema više- tiho kažem jer osjećam da će me glas izdati.

Nakon toliko godina opet osjećam da bih mogao zaplakati. Zaboga pa ja nju volim, kako i ne bih. Sad shvatam jačinu svojih osjećaja prema njoj.

-Kako nema, jel i ona otišla sa mamom na nebo?- gledam tupo u Emmu i ne mogu vjerovati kakvo shvaćanje ima ta mala djevojčica. Zar je život fer prema ovom malom anđelu. Jao Elena, nisi trebala dopustiti da te toliko zavolimo.

-Nije ljepotice, njen tata je bolestan i mora biti sa njim- ona odahne, a meni se srce cijepa

-Kad će se vlatiti?- kaže veselijim glasom. Kako sad da joj kažem da se neće vraćati. Nećeš tek tako otići! Odlučujem u sekundi i kažem Emmi

-Ne znam, valjda ubrzo- ona se osmjehne i skoči mi iz krila

-Odo da se iglam sa novim iglačakama- kaže i otrči uz stepenice, a ja duboko udahnem

-Gdje je Elena?- čujem Iana ozbiljnog nakon dugo vremena. Pružim mu papir i on krene čitati, a Jacob mu se približi pa i on pročita.

-Tipično žensko- promrmlja Ian a Jacob ga pogleda sa podignutom obrvom

-Nazovi Paulu i pitaj je šta je njoj rekla- to meni nije palo na pamet. Ja uzmem svoj telefon i nazovem Elenu. Zvoni ali se ne javlja, ako je u avionu onda ne bi zvonilo, što znači da još nije. I Ian je nazvao Paulu ali se ni ona ne javlja. Ok to je čudno.

-Zvao sam i prije nego što smo krenuli i nije mi se ni tad javila, što je čudno s obzirom da se uvijek javi ili zove ako je propustila poziv.- Ian kaže dok cupka prstima po stolu

Ja šaljem Eleni poruku da mi se javi i da moramo razgovarati o našoj vezi jer u pismu nije ništa napisala vezano za to. To mogu čak i shvatiti jer je brat bio sa njom, ali zašto me nije nazvala. Zašto ovakav oproštaj? Zašto pismo? Uzmem to pismo ponovo i čitam ga iznova. Zašto je ovoliko zamrljano, sjećam se da je urednija. Možda je bila u žurbi ili je to od straha šta će joj brat reći. Opet čitam iste riječi i sa svakim napisanim slovom po jedna oštrica noža se zabada u moje srce.