Pogrešan 🔚

Part 18

- Šta koji . . . – buljim u moj prenatrpan dnevni boravak. Putne torbe, igračke, tri lap toopa, i stotinu odela čini mi se a da ne govorim o obući, sve je razbacano.

- Gačke – deca su potrčala ka igračkama.

- Polako, pazite da se ne sapletete – izvadila sam terlefon i nazvala Sonju.

- Ćao Kristina.

- Ćao Sonja, znam da danas ne radiš ali moraš da dođeš do mene.

- Zašto?

- Otac mojih sinova se uselio i doneo sa sobom tonu stvari.

- Stižem.

- Čekam te.

Sergej je nakupovao tonu igračaka za decake, dok nisu sve otvorili i isprobali nisu se smirili. I dalje sam ljuta što je sve samo bacio i nestao. Moram Sonji povećati platu.

Nakon tri sata ležim u ležaljci kraj bazena i odmaram se dok su dečaci u bazenu, obožavaju da se kupaju, morala sam da pregradim bazen da se ne bi udavili, sada im je voda malo iznad stomaka i uživaju.

- Mama.

– Ha - David me je isprskao a nakon njega to je ponovio i Denis.

- Dođi kupaš.

- Ne kups mi se.

- Zašto ne? – Sergej me odjednom uzeo u ruke i uplašila sam se.

- Da je bacim kod vas? – pitao je klince.

- Da.

- Da.

- Nemoj – stegnula sam ga jače.

- Bazen je prepravljen za decu, razbiću se o dno.

- Onda ću te spustiti nežno – došao je do ivice bazena i kleknuo sa mnom u naručje. Iskipao me je tako da sam spustila noge u vodu.

- Deco skonite se.

Dečaci su me odmah poslušali a ja sam uhvatila Sergeja za košulju i povukla ga ka bazenu.

- Ktistina – upao je u vodu i sav se namokrio.

- Je.

- Bavo mama – deca su bila oduševljena.

- Pokažite mu kako se vi igrate – sela sam na ivicu bazena i dečaci su krenuli da prskaju Sergeja. Odmah se opustio i prihvatio njihovu igru.

Nakon pola sata izvadili smo decu i odvela sam ih na tuširanje.

- Zašto toliko jedu? – Sergej je buljio u klince.

- Nakon bazena su mrtvi gladni, voda ih iscrpi, kasnije će odgledati crtani film i otići će na spavanje – objasnila sam.

- Logičan odgovor.

- Zašto smo svi smešteni u sobama u prizemlju?

- Zato što se deca nekad bude noću i ne želim da padnu niz stepenice i kad smo kod sobe, ja nisam tvoja sluškinja. Mislim da sam ti već rekla da ne možeš ostavljati stvari na sve strane.

- Rekla si mi ali nisam znao gde me želiš – nakrivio je glavu.

- Hm. Jeste li završili? – iskuliram ga i pitam decu.

- Nismo mama.

- Ja hoću oš kepač.

- Izvoli i nije kepač već kečap.