Supernatural pack

Breathe.

"Dragi dnevnice;
odlucila sam. Vreme je da se vratim u skolu. Ovih mesec dana mi je dalo vremena da razmislim o svemu. Sahrana je dobro prosla. Ako se to moze reci? Znas, u filmovima je obicno kada ti neko umre, svi te sazaljevaju, pretvaraju se da te vole, zele da se druze sa tobom kako bi saznali svaki deo te price, ali kod mene nece biti toga. Iskreno, i bolje. Ne zelim lazne prijatelje. Imam pravu prijateljicu Lily. Sa kojom upravo treba da se nadjem! ", zatvaram dnevnik i gledam kroz prozor na kome sam sedela.

"Luna O'Steen. Uvek tacna kao sat.", pogledam u telefon, tacno 7.30h.
Brzo uzmem torbu sa vec spakovanim knjigama i na brzinu se pogledam u ogledalo. Cvetna leprsava haljina i tamne roze stikle idu savrseno zajedno.

Krenem ka dole.
"Tata idem! Vidimo se!", doviknem mu.

"Vidimo se i zapamti, ako zelis da se vratis dodji slobodno.", klimnem glavom te izadjem.

Ispred me je cekala ljuta Lily prekrstenih ruku.

"Konacno! Kako to da uvek krenemo na vreme, a uvek zakasnimo?!", uzdahne, te me uhvati pod ruku i udjemo u kola.

"Dobro jutro i tebi. Mislim da bi nam dobro dosao neki teleporciaoni kljuc i PUF! eto nas u skoli.", kazem dok vezujemo pojas.

"Vidim dobro smo raspolozeni danas? Ne bi me cudilo da danas u Hillwoodu pada kisa, bas jaka. Ono bas jaka. Mozda i najjaca u celoj godini! Ma sta u godini, u celom veku!"

"Dobro Lily kontam!", nasmejemo se, pa ona upali auto.

"Emma, nemas vise kosmare zar ne?", u glasu joj se moglo cuti da bi zelela negativan odgovor.

"Poslednji je bio pre sahrane, znaci pre nedelju dana. Od tada se vise nije desavalo. I nadam se da nece vise.", pocnem da trazim svesku za matematiku u torbi, za koju sam bila ubedjena da sam je ubacila.

"Vracamo se zar ne?", smoreno upita.
"Vracamo se.", a ja jos smorenije odgovorim.

Nakon par minuta stignemo do moje kuce, u koju brzo uletim.
"Tata, ja sam! Zaboravila sam sv...", u dnevnoj sobi sedeo je sa par nepoznatih ljudi.

"Dobar dan. Tata mozes li na minut?", pogledom pokazem na hodnik. Klimne glavom, pa dodje do mene.

"Ko su ovi ljudi? I nemoj me lagati. Znas da cu saznati vec veceras.", kazem grickajuci nokat palca.

"Tako je. Sam cu ti reci veceras. Kada dodjes iz skole. Izvoli svesku iz matematike. A sada idi, ne zelis da zakasnis kod Smita, zar ne?", agresivno uzmem svesku i izletim napolje.

"Mislila sam da trazis lek za sve bolesti a ne svesku."

"Naravno da ne, samo sam morala da otkljucam onih 7 katanaca koje je moj otac stavio na vrata.", mirno izgovorim dok ubacujem svesku u torbu.

"St..Stvarno?", prestravljeno upita, dajuci isti takav pogled.

"Boze, ne. Samo se salim. Bili su neki cudni ljudi tamo. Nesto se desava i mislim da to ima neke veze sa ovim ubistvima u Hillwoodu.", pogledam na telefon, cas pocinje za 15 minuta. Nadam se da cemo stici na vreme.

"Ne razumem, kako ga policija ne uhvati? Ubio je vec sestoro ljudi i moja mama pocinje da ludi, jer se plasi da ja ne budem sledeca zrtva! Uostalom, mislim da ne treba da pricamo o ovom, posebno zbog tebe. Ne zelim da ti se kosmari vrate.", pogledam je i nasmejem joj se.

Drago mi je sto je imam za prijatelja. Lily je bila uz mene kada mi je bilo najteze i kada niko drugi nije. Prebrodile smo toliko toga. Lily i ja toliko zelimo da udjemo u zenski lacrosse tim ove godine, jer je konacno moguce da devojke igraju u Hillwoodu.

Konacno stignemo do skole, brzo istrcimo iz auta. Pet minuta do osam.

"Hajde Lily trci!", viknem joj, u isto vreme uletimo u skolu.

U hodniku je bilo jos par djaka, a vrata ucionice u bila otvorena. Brzo udjemo i sednemo jedna pored druge. U nasoj skoli su sve klupe za jednog ucenika, tako da uvek pokusamo da sednemo jedna blizu druge.

"Sacekacemo jos nekoliko minuta, novi ucenik bi trebao da dodje svakog casa!", radosno rece nastavnik, sto je bilo veoma retko za njega.

"Pst! Emma! Sta mislis, hoce li biti zgodan?"

"Ne znam. I da bude, znas sta sam odlucila za momke. Zelim da imam odlicne ocene, ne decka.", znam da zvucim kao streber ali sta ces. Lily prevrne ocima i nastavi da crta.

Odjednom, nesto krene da me steze u plucima . Disanje postaje otezano. Snazno uhvatim klupu sa strane i zatvorim oci. Brzo istrcim u hodnik i sednem, naslonivsi se na ormarice. Oci su mi bile zatvorene i samo sam pokusala da razmisljam o nekim srecnim uspomenama, kao sto mi je doktor rekao. Osetila sam neciju ruku na svojoj, predpostavila sam Lily.

"Lily, u redu sam, vrati se u ucionicu, dolazim za minut.", pokusam da zvucim sto smirenije, ne zelim da brine.

"Uh, ne znam ko je Lily, ali ti mi definitivno ne izgledas dobro.", bio je to muski, nepoznat glas.

Otvorim oci, te se susretnem sa parom kestenjastih ociju.

Prvi deo, o moj boze. Zelim da se izvinim svim osobama koje su citale proslu pricu, ali ja je necu nastaviti. Nemam ideja i prava je kopija Hari Potera. Zato, pisem ovu novu pricu. Pricu u kojoj cete naci romantiku, sarkazam, dramu, vukodlake, vestice, vampire i menjace oblika.
Ako vam se prvi deo svideo, lajkujte i komentarisite.🕵🏼‍♀️⚡🐺