Supernatural pack

DAD?!

Nakon nekoliko minuta voznje, stigle smo do skole, pa smo usle u svlacionicu. Tamo je bilo nekoliko devojaka koje su oblacile svoje dresove. Izabrale smo ormarice i pocele da se presvlacimo.

"Hej, vas dve ste Emma i Lily, zar ne? Ja sam Ella. Samo hocu da vam se zahvalim jer smo zbog vas dobile priliku da igramo lacrosse.", prijatno se nasmesi, te joj mi uzvratimo.

"Treba da zahvalis svima koji su potpisali peticiju, ne samo nama.", kaze Lily koja je upravo stavila kacigu po kojoj se lupila.

"Trener je ludak. U pozitivnom smislu naravno.", tiho doda, "Mislim da nas prisluskuje tako da nemojte da..", nije ni stigla da zavrsi kada se ormaric pored naglo otvorio, a u njemu je bio trener.

Mi poskocimo od straha, a on se nasmeje kao ludak.

"Moj BUBREG!", proderem se, a Lily i Ella me zbunjeno pogledaju.

"Nemojte da govorite ruzno? Ili nemojte da govorute ELLA?", pokusao je da izadje ali se zaglavio.

"Sta gledate? Izvucite me ili trcite dok ne crknete!", nas tri se medjusobno pogledamo, pa ga brzo uhvatimo i krenemo da izvlacimo, dok na kraju ne padne na pod i pretvara se da je to bilo namerno.

"Da budemo jasni, hteo sam to da uradim! A sad mrs napolje da vas ne uguram unutra!", mi i nekoliko ostalih devojaka koje su ocito prisluskivale, poletimo napolje.

Skoro vec pola treninga je proslo kroz vezbe, a sad je vreme da gadjamo na gol. Stanemo u kolonu i tako sam nakon nekoliko njih stigla i ja.

"Srecno.", pozeli mi Lily, kojoj se zahvalim dok cekam znak zvizdaljke. Kada ga konacno cujem, zaletim se iz sve snage i jos jace zamahnem stap, a loptica udje u gol.

"TAKO JE NARNARO!", cujem kako se trener dere, a ja se zatrcim prema Lily i zagrlim je.

"Jel on to.. Ma tvoj red! Samo veruj okej?", klimne glavom i pripremi se.
"Samo veruj, samo veruj..", tiho sam izgovorila.

Ovaj minut je bio najstresniji u mom zivotu. Mora da pogodi. Zamahnula je stapom i lopta je usla u gol.

"TAKO JE LILY!", pocnem da dovikujem.

"Jones, zalim, mozda sledeceg nikad. Williams, ti si bila NAJgori igrac, vidimo se! O'Steen upala..", Lily i ja smo pocele da se grlimo.

"Narnago upala, nije, Nargano..? Jel ovo m il' n? Narnago?Marngano?", svi ga cudno pogledamo.

"Treneru, jel mozda Mannaro?", nestrpljivo upitam.

"Od sad si Narnago, jasno?!", pocnem srecno da se osmehujem.

"Cestitam Emma! Nas san se konacno ostvario! I nemoj da bude providno, ali pogledaj ko je na tribinama 30 stepeni desno.", pretvaram se da gledam u daljinu tako da bih mogla da vidim ko je to.

"Novajlija. Mislim da je provalio, mase nam..", uzvratimo mu.

"Pitam se kako? Mislim, ti si to tako profesionalno izvela, ne znam kako te ne prime u FBI. Stvarno ne znam.", sarkasticno kaze, a ja prevrnem ocima.

Trener je oglasio kraj treninga, pa smo se presvukle i krenule prema autu.

"Emma! Lily! Cekajte!", okrenem se da vidim ko nas doziva.

"Hej Ella. Nemoj mi reci da se trener zaglavio u ormaricu ponovo jer ga necemo vaditi.", Lily klimne glavom.
"Nije to, izgleda da ne mozez da budes u timu. Zove te trener, moras odmah da dodjes."

"Ali treneru rekla sam vam, to se skoro nikada ne desava, videli ste me na terenu, nista se nije desilo! Ne mozete to da mi uradite!", ludela sam dok sam objasnjavala da nemam problema sa disanjem vise. Iako je to bila laz, sve cu uraditi da budem u timu.

"Vidi, Origano, tako je direktor rekao. Ako hoces da igras, moras da pobedis na krosu u subotu."

"Sta?! Za pet dana? Zar ne mogu samo da donesem karton iz bolnice?", isfrustrirano pitam.

"Ne.", kratko se nasmeje. "Dovidjenja, prijatno."

"UGH!'", jako udarim pesnicom o ormaric tako da na njemu ostane udubljenje.

"Sta koji..."

Besno zalupim ulazna vrata, te udjem u svoju sobu i bacim se na krevet uz jedan vrisak.
"Naporan dan?", to je bio moj otac.

"Ne uopste. Samo volim da vristim.", setim se da mora nesto vazno da mi kaze.
"Mislil da imas nesto da mi kazes. Kao prvo, ko su oni ljudi?"

"Mislim da bi bilo najbolje da krenes za mnom.", krene da izlazi iz sobe.

"A sta ako mi ne zelim da idem?", pre ne mogu da idem nego sto ne zelim. Noge i glava mi pucaju od bolova.

"Kupicu ti picu usput.", ustanem sa kreveta dok se podlo smejem.
"Idemo."

Parkirali smo se ispred ulaza u sumu i izasli iz kola.

"Sta tacno radimo ovde?", zbunjeno pitam dok jedem picu.

"Samo hodaj.", kratko kaze, te krene ka sumi. Nakon nekoliko minuta hodanja dodjemo do nekog prolaza, tojest ogromne cevi.

"Ne idemo valjda tamo?", uplaseno kazem.

Ostavi me bez odgovora i krene da ulazi. Nesigurno sam krenula sa njim. I ponovo, nakon nekog vremena skrenemo u neku prostoriju. Bilo je mracno i prljavo.

"Sta radimo ovde?", pocnem da razgledam okolo. Bilo je nekih spravica. Okrenula sam se da ga pitam za sta sluzi nesto ali njega nije bilo.

"Tata?", neko me je tapnuo rukom po ledjima. Okrenula sam se i nasla lice u lice sa ocnjacima i svetlo zelenim ocima. Ispustio je glasan zvuk i uneo mi se u facu. Vrisnem, a posto nisam znala sta da uradim udarila sam ga pesnicom u lice.

Krenula sam unazad i pocela da trazim nesto cime mogu da ga udarim, ali kada sam vratila pogled prema tom stvorenju, ocnjaci su poceli da nestaju, a oci su bile normalne boje.
"TATA?!"