Sumrak: Novi početak

Poglavlje 70.

- Nema ništa, sve smo obišli.- rekao je Edvard.
- Spavaj, biću tu do zore.- rekla je Bela.
- Ostavi lampu upaljenu.- rekla sam. Klimnula je glavom. Svi su izašli osim Bele. Sjela je u ugao sobe gdje je i Taehjung sjedio. Zatvorila sam oči. Osjećala sam se sigurno.

...

Bude me zraci sunca. Otvaram oči. Bela stoji ispred prozora i posmatra šumu.
- Ustala si.- rekla je i okrenula se. Klimnula sam glavom.
- Obuci se pa sidji da doručkuješ.- rekla je te odmarširala napolje. Uzela sam telefon. Ni poruke ni propuštenog poziva. Jimine gdje si?
- Mene tražiš?- ispustila sam telefon i naglo se okrenula. Sa druge strane kreveta stajao je Jimin. Bio je mrtav ozbiljan i imao je čudan pogled. Pogled pun mržnje i želje za nečim.
- J-Jimin?-
- Da, tako se zovem.- stezao je nešto u ruci. Odjednom njegove oči su postale crvene. Krenuo je prema meni. Išla sam unazad svakim korakom kojim je on išao prema meni dok nisam udarila u zid.
- Jimin, ovo nisi ti.- rekla sam. Nasmijao se ironično. Uzeo je moju ruku grubo i stavio u nju klupko papira koje je prethodno stezao u šakama. Jako se odgurnuo i nestao. Srce mi je lupalo 100 na sat. Sjela sam na pod i odmotala papir. Bio je to Jiminov rukopis.

Lisa, kad god me vidiš bježi. Gril mi je uradila nešto, ne znam šta. Mogu se kontolisati ali samo u malim količinama. Molim te...zaštiti se. Volim te. Jimin.

Progutala sam pljuvačku, ako ju je uopšte bilo. Ustala sam sa poda i uzela odjeću iz ormara. Sišla sam niz stepenice.
- Hej, kuda?- Bela me je uhvatila za lakat i vratila nazad u kuću. Zatvorila je staklena vrata.
- Jelo, odmah.- rekla je. Dala sam joj papir.
- Zovite ih.- otišla sam u kuhinju. Pojela sam doručak. Čuli su se neki glasovi koji su dolazili iz dnevnog boravka.
- Objasni!- viknuo je Taehjung dok je zadihano sjedao kraj mene.
- Jimin mi je jutros bio u sobi. Nije bio, sav svoj. Izgledao je bijesno, i oči su mu bile crvene. Kao u vampira željnog krvi.- rekla sam. Gledao me je sa strahom u očima.
- Bio je i grub.- rekla sam i podigla rukav. Ostala mi je masnica, tačnije Jiminovi prsti su bili ocrtani u vidu ljubičaste masnice.
- O Bože.- rekao je Taehjung.
- Kako ćemo to riješiti?- upitao je Jungkuk gledajući u mene. Uzdahnula sam.
- Postoji samo jedan način.- oglasio se Jungi.
- A on se ne bi svidio Jiminu.- dodao je Namjun.
- Koji?- upitala sam. Svi su se pogledali.
- Ne, ne smijemo. Rekao je da moramo da je pazimo.- rekao je Tae i podigao papir koji mi je Jimin dao.
- Ne zanima me šta je rekao. Želim da ga vratim.- rekla sam.
- Daj prokleto shvati da ne čuvamo samo tvoj život!- Taehjung je iznervirano skočio i oborio tanjir koji se razbio u stotinu parčadi. Srce mi je zalupalo. Izletio je iz kuće. Svi su otišli za njim osim Namjuna. On je lagano i graciozno sjeo kraj mene.
- Koji je način?- upitala sam ga. Uzdahnuo je.