Sumrak: Novi početak

Poglavlje 84.

- Elajdža.- rekla sam. Pogledao me je.
- Svidja mi se.- njegove usne su se izvile u osmijeh. Poljubio me je. Poljubac je dugo trajao. Odvojili smo se kad nam je ponestalo daha.
- Pitam se šta ono dvoje sada rade.- rekla sam zamišljeno. Ponovo sam pogledala u Jimina. I dalje mu nisam vidjela auru.

Jungkukova perspektiva
Ostali smo sami u sobi. Sjedila je na krevetu i igrala se sa prstima. Iz nekog nepoznatog razloga je bila nervozna. Sjeo sam do nje.
- Lisa je vidjela nešto u šumi. Preblijedila je. Edvardu je spomenula neku Viktoriju.- rekla je i ustala sa kreveta. Provjeravala je da li su sve zavjese kako treba navučene kako nas niko ne bi vidio. Nasmijao sam se.
- Rejčel ne brini. Neće nas vidjeti.- prišao sam. Bila mi je okrenuta ledjima. Obgrlio sam je oko struka i naslonio usne na njen vrat. Zatvorila je oči.
- Opet se bojim. Rizikuješ svoj život zbog mene.- rekla je. Uozbiljio sam se. U svemu tome, najviše je na riziku bio njen život.
- Zašto se brineš za moj život? Šta je sa tvojim?- okrenula se prema meni i stavila svoje ruke na moja prsa.
- Zašto si se uzrujao odjednom? Meni je samo važno da si ti u redu.- rekla je.
- Rejčel.- izgovorio sam njeno ime jer nisam znao šta da kažem. Približio sam je sebi. Poljubila me je. Svoje ruke je stavila oko mog vrata. Primjetio sam da je bila na vrhovima prstiju te sam je podigao. Obgrlila me je nogama.
- Lakše?- upitao sam je kada smo stali.
- Mnogo.- rekla je. Nasmijao sam se.
Ponovo smo se počeli ljubiti.
- Jungkuk stani.- rekla je te sam stao. Nije mi bilo jasno šta nije u redu. Opustila je noge te sam je spustio na zemlju. Sjela je na krevet i stavila ruke na lice. Stavio sam svoje ruke na njene. Sklonio sam ih sa lica i kleknuo ispred nje.
- Rejčel pogledaj me.- rekao sam te me je pogledala svojim plavim očima. Stavio sam pramen kose iza njenog uha.
- Šta nije u redu?-
- Bojim se.- rekla je.
- Čega?- ponovo se počela igrati prstima. Stavio sam svoje ruke na njene da je zaustavim. Ispreplitala nam je prste. Podigao sam obrvu i čekao odgovor. Uzdahnula je.
- Konstantno imam osjećaj da nas neko posmatra.- rekla je i okrenula glavu. Stavio sam dva prsta na njenu bradu i okrenuo joj glavu prema meni.
- I da nas posmatra ne zanima me. Neću dopustiti da ti se nešto desi. Neće ni Lisa. Ne bi mi nikada oprostila. Ne bi ni ja sebi oprostio.- nasmijala se.
- Čuvaj i sebe isto koliko i mene. Ni ja sebi ne bi oprostila da ti se nešto desi.- rekla je. Nasmijao sam se. Naslonio sam svoje usne na njene i strasno je poljubio. Odmakli smo se.
- Obećavam ti.- rekao sam. Zagrlila me je toliko jako da sam pomislio da je novorodjeni vampir. A ona je bila samo čovjek. Na momenat su mi oči pocrvenile. Bio sam kraj njene arterije. Otvorio sam usta i moji očnjaci su se povećali.
Gurnuo sam je i odmakao se od nje.
- Izvini. Moram na vazduh odmah se vraćam. Ne idi nigdje.- rekao sam i izletio iz sobe.