Još jedan u nizu dubokoumnih razgovora gimnazijalaca koji moram prosto da zapišem:
- Andrej, šta si se tako ušarenio? - našalio se školski drug koji je bio došao meni u posjetu, komentarišući to što sam obukao crvenu majicu i zeleni šorc: drečavu kombinaciju koju skoro uvijek nosim dok sam kući.
- Pa ako sad ne budem šaren, kad ću biti? - odgovorih mu. - Sa sedamdeset godina? Teško.
- Burazeru, možeš i sa sedamdeset biti šaren. Uživaš u penziji, napijaš se po kafanama, plešeš, zajebavaš se, boli te ona stvar, imaš ljubavnice...
- Hm. Ali opet, sedamdeset nije bezazleno... Šta ako te uhvati srčka sa ljubavnicom?
- Uf, dobro pitanje. Bilo bi nezgodno. Vikao bi: "Pomozi, ženo! Vodi me u bolnicu!".
- Eh, toliko o šarenilu...
Nasmijasmo se i razgovor je istog trenutka otišao u nekom drugom smijeru.
