Pakao i raj

Keep me safe

Iznervirano sam mu još par puta rekla da želim da idem kući.
-AJDE UĆUTI VIŠE,REKAO SAM DA NE MOŽE. - drekuno je na mene
Pogledala sam ga šokirano.
-Šta je?! Rekao sam da ne možeš da ideš nigde,šta tu nije jasno?!
Pogledala sam ga direktno u oči. On je drogiran. Krvave su mu oči. Zašto?! Šta je radio u kuhinji? Mogla sam i da pretpostavim.
-Ti si....ti si uzeo...
-Alo mala,ti to mene nešto ispituješ šta?! Jesam ja na nekom saslušanju?! Ako sam rekao da ćutiš onda ĆUTI.
Neko je krenuo da otključava vrata.
Ušao je Mare
-De si Strahinja?
Ušao je u dnevnu sobu i video nas dvoje. Bio je u majici isprskanoj krvlju.
-O Milice i ti si tu...Strahinja dođi vamo,moramo da pričamo hitno.
Ustao je i otišli su u kuhinju.Ustala sam i naslonila glavu na vrata kako bih čula. Ne osuđujte me,zanimalo me je.
-Ti si se opet uradio a?
-Ma kakvi...Jesi iscimao onog lika? - pitao je Strahinja onim narkomanskim glasom i šmrknuo dva puta
-Cimao sam ga. Šta je s tobom?
-Znaš kako grize ova nova tura e nisi svestan. Ne valja ovo ništa brate veruj mi. Reci ovima dole da ovu turu valjaju klincima nekim,nek prodaju za jeftinije. Ovo ništa ne valja.
-Sredio sam ti onog lika iz policije.
-A toptop... Jel jako providno ko je ubio a?
-Pa pazi, ja sam Mikiju rekao da sve dokaze skloni.Rafal iz auta i ćao. Ali on je na sebe preuzeo pa je sam odradio kako je mislio da treba. Ali u principu nema razloga za cimanje. Ako bude neko smarao iz murije za to,imamo alibije svi i to je to.A šta je s ovom malom bilo?
-Ništa...Ukrao sam je iz škole danas. - jedva je to izgovorio koliko je bio predrogiran
-Kako?
-Iscimao one male navijače da upadnu kod nje na čas sa prangijama.
-Ti si baš prs'o na nju a?
-Ko nikad u životu,jel mi veruješ...
-Šta je bre ovo? Filip i ona njena drugarica Ana su zajedno. I Teodora i Ogi. Baš ste prsli svi na te male ribe a?
- Znaš šta me jedino jebe onako. Sve male su takva nevinašca,tačno mi žao da bilo koju diram jel mi veruješ? - komiran
-Ala si se ti zajebao brate moj.
Sklonila sam se od vrata i sela na krevet
Izašli su napolje.
-Aj vidimo se mala,pozdravi mi Saru puno kad je vidiš. - rekao je to i izašao napolje
Strahinja je seo na fotelju i gledao u tv.
Posle pola sata,tišinu je prekinuo moj telefon
Sara.
-Daj meni.- rekao je Strahinja i uzeo telefon
Čim se on javio,ona je prekinula.
Poslala mi je poruku:
"Nisi svesna u kakvo si sranje upala. Cela škola zna da je neko od tvojih upao danas na čas.Tvoji te traže po celom gradu Milice. Idi kući ovog momenta"
Pročitala sam to Strahinji. Šta sada da radim?
-Milice...Nemoj plakati ej...- seo je pored mene i zagrlio me
-Skloni se! Sve je ovo zbog tebe! I šta sad da radim? M? Šta? Gde da idem? Moji me traže,izbaciće me iz kuće. Gde ću? Šta ću? - uplakano sam gledala u njega
-Smiri se alo...Bićeš ovde dok se situacija ne smiri. Pošalji im poruku da je sve okej i to je to
-Jesi ti normalan? Moram kući da krenem odmah
-Oćeš ja da pričam sa njima?
-Ne. Šta bi im rekao?
-Da ću da te ženim recimo
Samo sam se nasmejala i odmahnula glavom
-Ne smem da idem kući...Jako se bojim...- stavila sam ruke preko lica i nastavila jače da plačem
-Alo bre,šta sam ja rekao za to plakanje? Nemoj tu da mi cmizdriš ko pička neka. Idem ja sa tobom,srediću ja to. Veruj mi. Spavaćeš ovde večeras. Daj mi telefon
Dala sam mu telefon. Nazvao je mog tatu
-NE,STRAHINJA! NEMOJ MOLIM TE
Pokazao mi je da ćutim
-Milica je sa mnom...- rekao je to grubim glasom i nastavio
-Neću joj ništa opustite se. Sve je okej,sutra će doći kući i to je to.
Prekinuo je
-Eo ti- pružio mi je telefon
-I?
-Ništa... Ajde samo se smiri malo.. okej?
Klimnula sam glavom
-Ti imaš 19 godina.Nisi beba više
-Znam ali...- prekinuo me je
-Neću da te vidim više da plačeš.Jel jasno bre?
-Da...
-dođi..
Zagrlio me je...Nastavila sam da plačem.
-Samo da završim glupu školu i da se odselim od njih.
-Pogledaj me- pogledala sam u njega
-Prekini da razmišljaš o tome uopšte. Sve će biti okej,ako ne bude imaće posla sa mnom. Niko ne sme da te dira. Jel jasno? Niko bre... I nema plakanja. Rekao sam da ću srediti sve
-Ti njih ne znaš... pa oni će mene ubiti kad dođem kući.
-Samo nek probaju
Nisam znala šta da mu odgovorim...
-Svako ko te bude dirao imaće ogromnih problema sa mnom. Veruj mi. Ogromnih. Samo da čujem da te je neko ma popreko pogledao. Ubiću ga na licu mesta. Dok si sa mnom,ne sme niko ništa da ti uradi. Čak ni tvoji. Budu li ti bilo šta srali sutra,samo mi reci.
Klimnula sam glavom.
Šta je sada ovo? Zašto se tako zaštitnički ponaša? Zašto?