Pakao i raj

Nemam snage

Prošlo je par dana.
Tog dana sam otišla da se vidim sa nekom starom drugaricom.
Otključala sam vrata i ušla u stan.
-Ljubavii,stigla sam- rekla sam veselo
Niko se nije odazivao
-Strahinja?-pitala sam ponovo
Otišla sam gore u sobu
Spava.
-Ljubavi- rekla sam tiho
Prodrmala sam ga.
Nije odreagovao
-Strahinja?- već sam se uspaničila
Uspela sam da ga okrenem i videla sam krv
Vrisnula sam
-STRAHINJA?!- krenula sam da paničim
Uzela sam telefon i pozvala Mareta
-MARE,NEŠTO SE DESILO STRAHINJI,MOLIM TE DOĐI- kroz plač sam se derala na telefon
Sela sam pored njega i opipala mu puls.
Živ je
Otrčala sam po vodu i pokušavala sam da ga probudim.
Polila sam ga vodom.
Polako je otvorio oči
-STRAHINJA
-ej...mala...stigla si...- jedva je to izgovorio
-ŠTA SE DESILO?!?!
-M...
Pozvala sam hitnu
Ubrzo su došli Mare,Zuki i Džoni. Za njim i hitna.
Odveli su Strahinju.
Mare i Džoni su otišli sa Strahinjom.
Zuki i ja smo sedeli u dnevnoj sobi
-Ne znam više šta da radim Zuki..Nisam pametna..- rekla sam onako pod stresom
-Ne brini Milice,biće sve okej.. Veruj mi..
-Ja stvarno ne znam koji je ovo put da se dešava.Više nemam snage za ovo sve..Nekad mi dođe da ostavim sve ovo i samo da odem i da se ne vratim nikada
-To bi ga slomilo. Ti znaš da si ti jedino živo biće na svetu koje on voli. On jedino prema tebi ima neke emocije. Dok ti nisi došla..Ti ne znaš kakav je on gad bio. I sad je gad,ali samo u poslu.
-Kako misliš bio je gad?
-Evo npr... Sedimo mi u separeu u klubu,ja ga naravno čuvam. Dolaze neke ribe,i njegova tadašnja devojka. Krene da ponižava te ribe i kad mu se ta bivša suprotstavi on joj razveže šamarčinu pred svima nama,pred celim klubom. Pretuče je tako,pijan;nadrogiran. I tako svako veče. Ne daj bože njega popreko da pogledaš,odma metak u čelo. I tako svaki dan.. A odkad si se ti pojavila,sve je drugačije. Nema alkohola više,nema belog,nema kurvi,smirio se malo,skida samo one koji ga baš zajebu itd...Dobro utičeš na njega. A ako ti odeš,on je gotov. Uništiće se
-Znam ja to sve Zuki...Ali mora neko i mene da razume..Mora neko i na mene da misli.
-Milice,sama si birala. Ajmo realno. Da si rekla da nećeš,ništa od ovog se ne bi desilo. Ali ti si napravila izbor...
-Znam...Zato se i osećam krivom za sve. I za Sarinu smrt,i za ovo sve što se dešava,i onda kad sam se overila i ubila dete...Pod pritiskom sam,ne znam više šta da radim...
-Previše razmišljaš...Veruj mi...Sve je to sudbina. Ko zna zašto je to dobro
-Znam,ali... Jako mi je teško...Uskoro punim 20... Vi ste svi stariji od mene,već ste se navikli na ovaj život,na sve ovo...A ja sam se prosto izgubila..Volim ga više od života Zuki,majke mi. Ali ovo je prevršilo svaku meru.
-Ako ga voliš,ne smeš da ga ostaviš.Naročito ne sada. Biće još gori nego pre tebe. Pretvoriće se u zver...Napraviće haos...
-...-uzdahnula sam
-Ajde,biće sve u redu mala nemoj da se nerviraš
-Pokušavam da se ne nerviram ali ne ide
-Ajdeajde...
-Aj pozovi Mareta,vidi šta se dešava
Pozvao je Mareta
Nije se javljao
Uspaničila sam se
Zvali smo i Mareta i Džonija ali ni jedan od njih dvojice se nije javljao
-Ajde idemo u bolnicu Zuki.....
-Smiri se,možda ne čuju telefone...
-Zuki,šta ako se desilo nešto a mi ne znamo?! Pa se zato ne javljaju?!
-Javiće se...
-A šta ako se ne jave?!
-Onda ćemo ići u bolnicu
-Ajmo odma!
-Ne može odma! Smiri se!- rekao je Zuki i seo