Da li ste zamišljali nekada kako je to biti žena kriminalca? Kako je to kada si u vezi sa najokorelijim krimosom u državi? Da li ste ikada zamišljali da ste s nekim koga se svi plaše? Da li ste zamišljali da ste s nekim ko je toliko jak a toliko sla...
Kroz glavu su mi prolazile svakakve misli. Kako Strahinji da kažem? Da li da mu kažem? Ili da abortiram? Možda samo da odem...
Otišla sam kući i glava mi je bila puna pitanja. Mogli su se videti upitnici oko moje glave. Kako je sve ovo moguće? Jel realno ovo? Držala sam telefon u rukama i plakala... Da li da nazovem nekoga ili ne? Da li da pozovem Mareta? Strahinju? Svesna sam da ne mogu sama,a ne mogu ni sa njima. Hiljadu jebenih pitanja. Na koje nemam odgovor. Mama je ponavljala da će se sve samo rešiti. Kako?! Da li su ljudi oko mene svesni moje situacije? Da li neko može da se postavi na moje mesto i pomogne mi? Imam 20 godina,nisam spremna za sve ovo. Ni psihički ni fizički. Klela sam dan kad sam ga upoznala. Šta se sve izdešavalo i opet nemam mira. Opet se sranja dešavaju. Iznova i iznova. Bolje da abortiram. Tako je najbolje.
Razmišljala sam celu noć. Ujutru sam pozvala doktorku i kroz suze joj rekla da želim da abortiram. Doktorka mi je govorila da razmislim,ali nema šta tu da se razmišlja.
Obukla sam ovo i krenula kod doktorke:
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Izašla sam iz taksija i... Ispred taksija je stajao Mare -Šta ćeš ti ovde?- pitala sam uplašeno;šokirano;zbunjeno -Bolje pitanje,šta ćeš ti ovde?- pitao je Mare nadrkano -Došla sam...ovaj...da uzmem neke papire.. -Zvao me je tvoj tata Milice. Sve sam saznao...Moraš da ideš sa mnom -Kuda?! -Samo kreni sa mnom. Bila sam preplašena. Gde me vodi?! Šta radi on?! Uhvatio me je za ruku i odveo do auta -Ulazi -Mare -ULAZI KAD TI KAŽEM Ušla sam u auto Odvezao me je...pogodite gde... Do Strahinjine zgrade
Sve vreme me je vukao za ruku. Popeli smo se gore u stan. Mare me je bukvalno gurnuo u stan -STANI OVDE- proderao se na mene Strahinja je sedeo,pušio cigaru,pio kafu i gledao u nas -Šta radite vi debili jedni?- pitao je Strahinja. Videlo se da je tek sada ustao -Imamo jednu novost za tebe. Jel tako Milice? -... -Šta radite idioti? Šta se dešava?- ponovo je pitao Strahinja -Pogodi gde sam pronašao Milicu -gde?- pitao je nezainteresovano -Milice oćeš mu ti reći ili ja da mu kažem? Sve vreme sam ćutala i bukvalno umirala od straha -Samo recite- rekao je Strahinja već iznervirano -Milicu sam pronašao ispred bolnice
Strahinja se tada malo zbunio. Pogledao nas je u fazonu "koji kurac?" -Milica je danas insistirala da joj se odradi jedan ginekološki zahvat -Mare,brate,jesi ti bolestan? Šta mi pričaš to? -Milica je danas insistirala da joj se odradi abortus...
Svi smo u momentu zaćutali. Mare i ja smo čekali Strahinjinu reakciju. Ja sam uplakana stajala pored Mareta. Nastala je neprijatna tišina -Jel me zajebavaš?- pitao je Strahinja mrtav ozbiljan -Ne... -Milice,jel istina to?- pogledao me je Samo sam spustila glavu -MILICE- proderao se Podigla sam pogled ka njemu -JEL ISTINA?!- ponovo se izdrao na mene Klimnula sam glavom Pogledao me je onim pogledo koji znači "ubiću te" -JESI TI NORMALNA BRE?!?!-ustao je sa kreveta i stao naspram mene -.... Uhvatio me je za ruku i povukao -ČUJEŠ TI ŠTA TE JA PITAM?! RETARDE JEDAN MALI? -Čujem... -ŠTO NE ODGOVARAŠ AKO ME ČUJEŠ?! TRUDNA SI I TO SI KRILA OD MENE?! I JOŠ NA SVE TO SI SVESNO OTIŠLA DA ABORTIRAŠ?! -Nisam abortirala -SVEJEDNO ALO...ŠTA DA MARE NIJE STIGAO?! ŠTA ONDA?!?!?! -To je samo moja stvar -TVOJA STVAR?!? NOSIŠ MOJE DETE I TO JE TVOJA STVAR?! Ne,pa ti meni ovo namerno radiš... ti mene namerno provociraš da bih ja prso i ubio boga u tebi... -Dobro je,smiri se ae- rekao je Mare -KAKO DA SE SMIRIM MARE JEL VIDIŠ TI ŠTA OVAJ DEBIL MALI RADI?! JESI TI NORMALNA ?! -Dobro je,Strahinja,ozbiljno sada-rekao je Mare i povukao ga malo dalje od mene
Strahinja je seo i uhvatio se za glavu Ja sam stojala ispred njega i plakala Malo smo se tu svi smirili. -Nemoj da plačeš sada...-rekao je Strahinja -Šta da radim?! Da pevam?! Pogledao me je i samo sam zaćutala -Da vas ja ostavim malo nasamo?- pitao je Mare Strahinja je klimnuo glavom. Ja nisam želela da ode. Strahinja je bio nepredvidiv. Bojala sam se da me ne pretuče ili tako nešto. Plašila sam se njega. -Aj dođi sedi- rekao je Strahinja Kroz jecaje sam sela na ugaonu garnituru u dnevnoj sobi. -Šta ćemo ti i ja sada?- pogledao me je Nisam ništa odgovarala,samo sam plakala -Je li?- ponovo me je pitao -Ne znam... -Nemoj da plačeš... Pogledala sam ga i spustila glavu -Dođi... Samo me je zagrlio..
