A Cookie for the Big Boy

Poglavlje 26

Lucia P.O.V.

"Oh ćao, Jeffrey. Udji, udji." Čula sam kako je baka rekla i uzdahnula.
Sada je 16.52. Prerano je došao.
"Lucy, sidji. Jeffrey je došao." Baka je viknula. Ustala sam iz kreveta i ispravila odeću. Baka me naterala da obučem belu majcu i crni šorc.

"Pokaži te noge, devojko." Rekla je.

Nasmešila sam se dok sam silazila niz stepenice. To je to. Videću Jeffreya prvi put nakon nekoliko godina. Kada sam stigla do dna stepenica morala sam da uzdahnem. Oh Bože! Gde je Jeffrey? Ovde vidim samo zgodnog dečka mojih godina. Šalim se, nije se promenio uopšte.

I dalje je visok, mršav momak. Nasmešila sam mu se i uzvratio mi je. Primetila sam da mu se lice malo promenilo. Ima malo brade i počeo je da nosi naočare. Mislim, nije ništa u poredjenju sa Darmetirom, ali ipak zgodan. Wow, zašto dođavola razmišljam o Darmetiru sada? Protresla sam glavom i prišla mu. Raširio je ruke i zagrlila sam ga, stajući na prste.

"Oh, vratili ste se." Baka je rekla i namrštila sam se. O čemu ona priča? Čula sam korake iza mene i Jeffrey me pustio. Okrenula sam se i ugledala momke, pogled zaključan na Darmetiru. Progutala sam zbog njegovog izraza lica. Bez reči je prošao pored nas i pošao ka stepenicama.

"Niki, sidji za sat vreme!" Baka je viknula i okrenila se ka nama sa stisnutim osmehom. "Momci, ovo je Jeffrey. Lucin prijatelj." Rekla im je. Vratili su se iz šoka i nasmešili se prilazeći Jeffreyu. Ispružio je ruku i prihvatili su je.

"Ja sam Sean, ovo je Leonard." Sean je rekao. Pogledala sam u Plavušana. Gledao me je čudno.
"Jesi dobro?" Pitala sam ga i protresao je glavom.
"Da, da. Samo moram da ti pokažem nešto. Nasamo." Zgrabio mi je lakat i povukao u hodnik.

"Šta je bilo? Da li ti se kaka?" Pitala sam ga kada smo otišli u hodnik.
"Šta? Ne. Samo, ko je to? Da li si mu rekla za partnerstvo?" Pitao je.
"Ne. Zašto bih to uradila? On nema ništa sa poslom." Protresla sam glavom.

Primetila sam kako mi se lice opustilo i nasmešio se.
"Dobro, uzbudjen sam zbog večere." Rekao je i otišao na sprat. Ostavljajući me samom u hodniku.
Protresla sam glavom i vratila se kod Jeffreya u Seana.

"Aha, odrastao sam ovde," Sean je rekao i nasmešio se. Još mi je čudno kada čujem da je Dean odrastao baš u ovoj kući. Mislim pola vremena. Pridružila sam im se na kauču.

"Pa Jeffrey. Kaži mi, kako zaradjuješ za život?" Pitala sam. Bože, to je zvučalo kao pitanje za dejt.

"Ja sam famermer. Živim svoj san." Rekao je i klimnula sam glavom, sećajući se da je oduvek hteo da živi na farmu.
"Šta je s tobom? Da li još uvek živiš u Čikago?" Pitao me je i klimnula sam glavom.
"Živela sam u Čikago, ali mislim da ću ostati ovde neko vreme, možda kupim malu kućiću pored bake i deke." Čim su reči izašle iz moja usta, Sean me je pogledao zbunjeno. Šta? Tiho sam ga pitala ali je on samo protresao glavom i pogledao u Jeffreya ponovo.

"Izgledaš kao dobar momak, Jeffrey
Oh, pogledaj koliko je sati. Moram da uradim nešto u sobi. Um, videćemo se na večeri." Rekao mu je i ustao, ostavljajući nas same. Sjajno, sada sam sama sa Jeffreyem.

"Pa da li ti je on prijetelj?" Jeffrey je rekao i približio mi se tako da su nam se sada butine dodirivale.
"On, da. Prijatelj iz Čikaga." Rekla sma. Pa, to nije laž.
"Oh, nemaš dečka?" Pitao je i protresla sam glavom.
"Šta s tobom?" Nasmešio se i protresao glavom. Oh sranje.

"Nadji mi devojku koja će hteti da živi na farmi sa mnom." Nasmejao se, ali mogu da čujem gorčinu u glasu. Pogledala sam ga tužno i dodirnula mu koleno kao utehu.

"Naći ćeš pravu za tebe, sigurna sam," nasmešila sam se. Mislim to. Pogledao me je i nasmešio se. Vratila sam ruku i stavila je u svoje krilo. Nekoliko sekunde kasnije mi je uzeo ruku i namrštila sam se i pogledala gore. Raširile su mi se oči kada sam videla da mi se približava sa zatvorenim očima.

Sranje. Šta da radim? Ne mogu da ga pustim da me poljubi. Nisam na to mislila! Prokleta bila moja pristojnost!
Ali ne mogu samo da ga odgurnem. Oh moj Bože! Tako je blizu. Fokusiraj se! Brzo!!!
"Da, bako, dolazim!" Viknula sam i ustala.
"Nisam čuo ništa." Rekao je i otvorio oči.
"Da, pa. Ja jesam. Čekaj ovde odmah se vraćam." Požurila sam u kuhinju..

Baka je stajala tamo, kuvajući. Uzdahnula sam i sela za šank. Okrenula se prema meni i nasmešila mi se.
"Ćao dušice. Kako ide?" Pitala je i namrštila sam se.
"Loše." Rekla sam. Trebala je da zna. Kada sam bila mladja stalno sam joj govorila kako me nervira. Mislim da je loše razumela nešto. Zašto je mislila da bi mi bilo bolje da ga vidim? Samo mi je još gore. Mislim, upravo sam ga odbila.

"Znam na šta misliš. Šta se desilo?" Nasmešila mi se. OH. Ona zna!
"Šta misliš da se desilo? Jednog trenutka smo pričali kao stari prijatelji, a sledećeg pokušava da me poljubi." Vuknula sam-šapnila.

"Kladim se da nije mislio tako. Oh Niki. Dodji, pomogni mi sa sosom." Rekla je i okrenula sam da vidim kako nam se Darmetir približava.