Nikada ne odustaj |Editing|

Chapter 3

Nepoznati pripovedač

"Razmi[ljam kako da se otarasimo tog policajca donosi nam mnogo nevolja" Sedim sa ocem u radnoj sobi. On kao i uvek samo razmislja o poslu. Smestio sam se u udobnu ugaonu garnituru i klimam glavom na svako njegovo razmišljanje.

"Čuješ li ti mene šta ti pričam?" pogižem glavu sa svog telefona.

" Ne znam, on je FBI mogao bi pokriti svaki trag ako bi hteo, a isto tako nas može i otkriti, komplikovano je oče!" On pogleda u sat, pozdravlja me, a zatim izlazi iz kancelarije.

"Kasnim na sastanak, vidimo se!" On me u prolazu strelja pogledom za moju prethodnu rečenicu.

Šta sam sad loše rekao, kada i jeste tako taj policajac nas može otkriti u svakom trenutku, niko ne zna kada i kako, zato uvek moramo biti spremni i oprezni.

Ležim u svojoj sobi i pravim plan. Ovog puta mu ne smemo ostaviti ni jedan trag, ali kako kad je taj policajac jedan od najboljih. Uzimam svoju mapu fabrike u kojoj primamo robu svakog puta pa tako i ovog. Crtam svaki detalj, u crtanju me prekida kucanje na vratima i ja samo odgovaram sa "uđi". Rej ulazi i odmah se smešta u sofu prekoputa mene.

"Šta se opet desilo? Video sam ti oca. Opet onaj policajac?" Rej me pita obična pitanja na koja bi odgovor trebao da je to "sitna riba u velikom moru", a ja ne znam ni šta da mu odgovorim...

"Da taj policajac uništava sve, od kada su ga unapredili može mnogo toga i sad nas juri više nego pre..." Objašnjavam iznerviran i bacam sve one papire sa stola na pod, besan sam, imam još jednu isporuku i napokon me otac pušta iz ovog posla, ne mogu da radim više ovaj posao, želim da se odmorim a nakon toga da smislim plan, pa krenem dalje.

Za godinu dana nam stiže najnoviji pistolji i puške, imam zadatak da prenesem svu tu robu preko granice. Ako opet bude onaj policajac ili ako nam pregleda stvari i dokumenta u fabrici nadrljali smo...

"Ne brini, biće sve dobro, uvek tako i prođe sve. Nego šta je bilo sa ocem, da li sve ono idalje stoji?"

"Ma sa njim nikad nije dobro, znas i sam da želi da ostanem u ovom poslu i da ga sledim u njegovim snovima koje je zamislio, ali šta je sa mnom, imam i ja život mislim dobro najveći sam bogataš i svi me se plaše nemam problema ni sa kim, ali to odbija neke devojke i to mi smeta, a u isto vreme mi i prija kad sam opasan. Možda da izađem sa momcima u club večeras možda i nađem na neku devojku"

Rej se nasmeje samo jer zna šta mi je u mislima i samo potvrdno klimne glavom i odgovori "Sređeno druže".

Alisa

Sedim na suvozačevom mestu, uplašena sam, ne znam kako će tata reagovati na sve ovo, nakon svega što se desilo ne vraćam se mami. Nakon svega ona meni kaže da sam ja kriva, da je ne poštujem, epa sad nek se sama poštuje. Samo kada bih mogla da povedem i Majka sa sobom, ali ne mogu maloletan je i tata ne bi mogao da ga uzme za sebe jer Majk ima sve uslove za život...

Majk mi znači sve. Iako je moj mlađi brat ne svađamo se kao druga braća i sestre, to je verovatno zato sto smo proveli mnogo toga zajedno i zato što je on bio prvi razred, a ja sam završavala peti, kada su nam se roditelji razveli. To nas je verovatno spojilo i sada smo nerazdvojni i znam da će mu ova promena teško pasti. Posećivaću ga iako bi morala da sretnem majku uradila bih to zbog njega.

Ben mi stavlja ruku na rame "Jesi li dobro, ti to plačes?" Od razmišljanja nisam ni primetila da imam suze u očima..."Da jesam"

"Stigli smo, hoćes da uđem sa tobom, ipak da ne pita da li si došla sama?" "U redu, može, samo se nadam da je kući, kako sam računala trebao bi biti."