Nikada ne odustaj |Editing|

Chapter 4

Nepoznata osoba - pripovedač

Sedim za radnim stolom i imam plan ispred sebe, tačno zami[ljen i iscrtan u detalje. Raširena po celom stolu, mapa fabrike je umazana markerom, dok pokušavam iznova i iznova da pronađem pravi put i izlaz za ovaj novi posao.

 Volim da imam sve pod kontrolom, perfekcionista sam takođe i to mi je ogromna mana. Rej moj najbolji drug i ja odlučili smo večeras da izađemo malo u grad. Ariana je obavestila radnike svog kluba i očekuje nas večeras. Održava se žurka i skoro svi iz društva biće tu, tako da je ovo zaista dobra prilika za razgovor i mali provod. Ariana je takođe deo bande i jedna od mojih najboljih drugarica, nas troje smo uvek u kontaktu i ako iko zna više o meni to su oni, sa njima sam u istom poslu i njima mogu da kažem kako se osećam, a oni znaju da mi daju pravi savet jer smo tu skoro isti i po razmišljanju i po razumevanju..

" Hej momci, žurka počinje za dva sata prema tome spremajte se." Ariana upada u moj ured u crnoj kratkoj haljini sa velikim dekolteom i otvorenim leđima, njene stikle povećavaju njenu visinu i sada je mogu reći blizu moje visine. " Dobro Ari, dolazimo" odgovaram i potvrđujem njene "naredbe" "U redu, i nemojte da kasnite, dole će biti svi!" Ari nam se dere jer u hodu priča i već je zatvorila vrata, ja se smejem u sebi na njenu zbrzanost i uzbuđenost radi večeras. Ostavljam sve one papire i krećem ka sobi da se spremim, jer večeras će biti uzbudljiva noć.

Nakon sat vremena spremanja Rej upada u moju sobu i komentariše moju kombinaciju za koju misli da je nedopustiva za člana bande kakav sam ja, uzima jedno od mojih nekoliko sakoa, uske farmerke i belu majcu, naravno ovaj posao je opasan tako da moram uvek imati pištolj pored sebe. Stavljam pištolj u unutrašnji deo farmerki koji su mi došili po meri i krećemo na žurku. U vožnji od moje kuće do kluba nismo mnogo.

Klub je bio pun mladih, ušli smo i imali rezervisano mesto sa "balkona" odatle smo mogli videti sve što se događa u donjem delu kluba i na podijumu, ali oni nisu mogli videti gore i to je jedna od većih prednosti ovog kluba. Popeli smo se stepenicama gore, svako od nas ima svoje mesto jer ovde često provodimo vreme i preko dana kada je zatvoreno pa smo se i navikli, muzika uveliko je počela. Konobar dolazi i donasi nam "Brendi Stock" jedno od mojih omiljenih viskija.

U klubu smo već četiri sata i dosadno mi je iskreno, polako se oblačim, momci su se celo vreme zabavljali i družili, ja sam bio po strani kao i uvjek. Volim klubove ali ne i da igram, tako da većinu vremena presedim ali se dobro šalim sa svima njima. "Momci ja idem, Rej ideš sa mnom ili ostaješ?" " Ostaću ja još dok se svi ne raziđu ako je to u redu, osim ako nemaš neki drugi plan?"

"Ma da, kako želis samo pitam" Ustajem i krenem ka stepenicama, ali čujem pitanja iza, za Reja su, odlučio sam da usporim i čujem sta će ga pitati. "Rej je li sve u redu sa njim,u zadnje vreme je jako povučen?"

"Ma da, jeste, sve je u redu ima nekih sitnih problema koje će on brzo da resi, pa znate i sami kakav je ženskaroš i koliko voli da se zabavlja" Rej odgovara i hvala mu što je tako dobar prijatelj i što ne želi da kaže nista o tom policajcu o kom ne znam ništa, možda saznam nešto kad upadne u našu zamku, to jest kada ga ubijemo. Moći ćemo videti ceo dosije o njemu.

Alisa

Sinoć sam ostala da ležim u dnevnom boravku i uspavala sam se na sredini serije koju sam počela da gledam, tata je otišao u jutarnju smenu oko četiri. Danas je drugi dan skole, idem autobusom jer moram putovati od Manchestera ka Bruklinu.

Društvo me čeka na stanici. Javila sam im samo da sam kod tate i da ću doći na nastavu, " Tata će me najverovatnije pokupiti nakon škole da idemo zajedno kući, a možda odem i sa mamom da popričam, videću još." saljem poruku Benu i već dobijam poziv od Kristine.