Nestanak Lidije Martin

DRUGO POGLAVLJE

Devojka, ridje, prozirne kose, sedela je u uglu biblioteke zajedno sa svojim prijateljima.Ovog puta, proucavala je molekule, sto njoj ni malo nije stvaralo problem, za razliku od njenih vrsnjaka.Volela je da uci, volela je da cita u miru i tisini, jedna od retkih devojaka, pretpostavljali bi njeni roditelji.
"Nora, moze malo pomoci?"
Oglasi se Liam, dok je pokusavao da shvati teoriju izmedju molekula i atoma.Ridjokosoj devojci osmeh zavlada licem, posle cega ustane sa svog mesta i sedne kraj njega.Cesto bi se izgubila u njegovom pogledu, njegovim ocima, koje su mu savrseno stojale uz crte lica i dovodile ga do izrazaja.

"Zasto bi me koji kurac zanimala teorija izmedju molekula i cega vec?", doda Jackson, ciji je glas vec uveliko odzvanjao bibliotekom, pritom je i vecina pogleda bila usmerena ka njemu, zacudjeno ga posmatravsi.

"Znas, Jackson, u biblioteci smo.Smiri svoje hormone, makar na minut", u razgovor se uljuci savrsena figura plavuse, dok je vrtela pramen kose i posmatrala studente koji su sedeli i u tisini citali razne knjige.Svi su prikrivli svoja prava lica, niko nije bio onakav kakvim se predstavlja, te je bilo veoma tesko sprijateljiti se, ali plavokosoj to nije predstavljao problem.Arija je bila je u dobrim odnosima sa svima, za razliku od Nore, koja je vecinu vremena provodila u tisini, sa svojim mislima.Od kada zna za sebe, ridjokosa devojka voli samocu, svaki pojam i znacenje te reci.

Dok je ridjokosa devojka Liamu objasnjavala teorije, shvati da se zaboravila gumicu u torbi, te podje da je uzme, ali je na samom putu ispreci plakat, kao i mali milion buketa cveca ispred istog."Pocivaj u miru", pisalo je velikim slovima ispod Lidijine slike, sto joj vrati stara secanja.Nepomicno je stajala kraj plakata, dok su joj se suze skupljale u ocima.Posle tri godine, i dalje boli.Posle tri godine, i dalje ima taj oziljak koji jos uvek ne zarasta, niti ce ikada, kako bi ridjokosa uvek govorila.U predelu stomaka oseti hladnu struju koja ju je presecala u svakom trenutku.Vec sledece sekunde, ridjokosa oseti Jacksonovu ruku na svom ramenu, posle cega je privuce u zagrljaj.Obavije svoje ruke oko njegovih ledja, dok su joj se gorke suze spustale niz obraze.

"Nedostaje mi, Jack", jedva izgovori, bez imalo snage, dok joj je glas u svakom trenutku prodrhtavao, polako se gubio i nestajao u vazduhu.Znala je da nije mrtva.Znala je da je Lidija Martin isuvise pametna da bi se upustila u smrt, znala je da je to nemoguce, verovala je u to.Iako su svi odustali, svake moguce novine su potvrdile njenu smrt, znala je da je ona tamo negde.Znala je da nije mrtva.Pametnija je od toga.

"I meni, Nora", izgovori sa velikom dozom patnje, sa neiskazanim bolom u glasu, koji je vidno pokusavao da sakrije svojom drskom ljusturom, koja ga je na sve moguce nacine obavijala, te polako se odvoji od nje.Jackson je oduvek bio ona vrsta buntovnog decka, cesto je, dok su odrastali upadao u nevolje, pravio probleme i na svaki moguci nacin pokusavao da se vadi iz istih.Verovatno, posle navedenih cinjenica pretpostavljate da je Jackson Evans osoba bez osecanja, osoba koja ne ume da voli, djavo bez iole duse, ali, mogu vam reci da gresite, makar u nekim trenutcima pokazuje svoje, dobro sakrivene emocije.

"Ona ce uvek da bude sa nama, zapamtite to", promrmlja plavusa, obracajuci se celoj ekipi, koja je bez Lidije, vidno bila nepopunjena, prazna.Nakon sto je proglasena mrtvom, svako je otisao u svoj pravcu, svako je bio iskidan na milion delova.Od te noci, niko nije bio isti, bol je uvek bila prisutna, u svakom trenutku, medju svima njima.Ridjokosa devojka klimne glavom i rukavom obrise suze sa obraza.Sve sto je zelela je da se vrati.Da se jednog dana stvori ispred nje i zagrli me, to je jedina zelja koju je imala za ove tri godine bez nje.

"Zasto me svi posmatrate kao da sam poludela?", izgovori, jer su je svi gledali kao da je skrenula sa uma, sto joj je stvaralo izuzetnu nelagodnost i otezavalo disanje, da ne govorim o srcu, koje ce svakog casa da joj iskoci iz grudi od besa, ujedno i bola, koji ju je razarao.

"Ja, za razliku od vas, nikada necu da odustanem od nje.Znam da je ziva.Znam!"

"Nora, smiri se.Znas da su pronasli telo.", izgovori decko smedje, razbarusene kose, pokusavajuci da je smiri, kao i svi ostali, ali, nije ga slusala.Nije se obazirala na njegove, niti bilo cije reci.Liam je oduvek bio Norina prva ljubav, koju nikada nije, niti ce zaboraviti.
Oduvek je bio vrsta decka koji bi u svakoj situaciji pomagao, cista suprotnost Jacksonu.U njegovoj blizini je pokusavala da izgleda hladno i nezainteresovano, ali vidno nije uspela u tome.

"Ne, nasli su neutvrdjeno, spaljeno telo, nisu nasli njen dnk, moze da bude bilo cije!", svi se nemo zagledaju u nju, posle cega se ridjokosa uhvati za glavu i rukom prodje kroz kosu.Moguce je da je preterala, kao i uvek.Mozda je konacno doslo vreme da se pomiri sa tim, kao i svi ostali.Mozda je doslo vreme da konacno prizna da je Lidija Martin mrtva.Da je spaljena do srzi u pozaru izazvanom u sumi, blizu ovog grada.Pricalo se da je pokusala da pobegne odavde, ne javivsi se bilo kome, znala je da to nije istina, ako bi Lidija Martin odlucila da uradi tako nesto, prvo sto bi uradila, pozvala Noru Stone.Prebrzom voznjom se desio sudar, sto su zakljucili na osnovu njenog, vec smrskanog porsea.Vecina je vec i zaboravila na taj slucaj, kao i policija.Pre godinu dana su zatvorili slucaj, nasavsi sve moguce tragove koji ukazuju na nesrecu, mada, ridjokosa je uvek imala taj tracak nade da ce se vratit.Nakon nekoliko trenutaka, svi su nestali iz njenog vidokruga, sem Arie, koja ju je nemo, zabrinuto posmatrala.
"Sta kazes da odemo na sladoled?", izgovori, te skrene pogled sa postera i usmeri ga ka njoj, klimnuvsi glavom.Mozda samo treba da zaboravi na sve ovo, nadala se ridjokosa, iako je znala da to nije moguce.

"Znam da ti nedostaje, Nora.Svima nam nedostaje", izgovori poprilicno nezainteresovano, sto ju je izbacivalo iz takta.'Kako moze da bude tako hladna kada je u pitanju Lidija', pomisli, dok je ona polako stavljala svoje stvari u torbu.Aria je skoro dosla, nekoliko dana pred Lidijin nestanak, sto je ridjokosoj devojci u pocetku bilo prilicno sumljivo, ali je shvatila da postaje paranoicna.
Plavokosa devojka je oduvek bila onaj tip osobe koji zeli svu paznju, da se ceo svet vrti oko nje, mada, u njihovom drustvu je bila potpuno drugacija osoba, sto Nori nije stvaralo problem, kao i vecini.

"Mislis li da se stvarno dogodila nesreca?Da je poginula u pozaru?", obrati se plavokosoj, na sta ona skrene pogled sa daljine i usmeri ga ka njoj.

"Da, svi dokazi ukazuju na nesrecu, Nora", promrmlja dok je vadila ogledalo iz torbe, popravljajuci svoj, izuzetno jak, bordo crveni karmin, posle cega se plavusa i ridjokosa nadju kraj sladoledarnice.

"Meni jedan sladoled od cokolade."
'A ti Nora?", izgovori i pogleda je na sta ridja devojka izgovori jedno 'ja cu vanilu', te klimne glavom i da im sladolede.

Ubrzo se rastanu, svaka iduci svojim putem.Ridjokosa devojka, polako je uzimala male komadice sladoleda kasicicom, nevoljno ga stavljajuci u usta.Previse je razmisljala, previse je bila zabrinuta, sto bi drugi rekli, previse je bila paranoicna i luda, ali ona je znala da nije tako.Par puta su je roditelji slali kod psihijatra, iako nije imalo potrebe za tim.Zelela je da otkrije istinu, da otkrije sta se zapravo desilo sa Lidijom Martin.Da otkrije da li je bila nesreca, izazvana pozarom, ili su drugi konci upetljani u tu, njoj veoma sumljivu pricu, koja pocinje u malom, nesvakidasnjem gradu, Brooklinu.