Nestanak Lidije Martin

SEDMO POGLAVLJE

Bilo je kasno. Skoro oko jedan ujutru. Nora se spremala za sastanak sa prijateljima koji je trebao da se održi pre, odprilike pet minuta. Shvativši da kasni, brzo se išunja kroz prozor, te s' obzirom da joj je soba bila na prizemlju, skoči sa istog. U daljini je ugledala figure dva momka. Očekivala je tri. Približila im se i zagrlila Liama pa Jacksona.

"Gde je Vilijam?", ridjokosa devojka ih upita, osvrtavši se oko sebe, kako bi ga u nadi pronašla. Izvadi telefon i podje da mu okrene broj, te ubrzo začuje otežano disanje sa druge strane slušalice. Sklopi zbunjeni izraz lica.

"Vilijame? Trebao si da budeš ovde, trebao si da mi pomogneš..", oglasi se tihi, slabašni glas ridjokose devojke. Ništa. I dalje nije čula njegov glas. Nije progovorio ni reči. Pitala se šta se dešava.

"Oteli su.. Oteli su još osam devojaka, Nora. Uključujući Lidiju. To im je profesija. To su profesionalci, Nora.", odgovori posle par sekundi, veoma besan i isfrustriran. Ridjokosa devojka prekrije usne jednom rukom, dok su joj noge polako klecale. 'Uključujući Lidiju'. Živa je. Ona je tamo negde. Njegove reči su joj bile dovoljan dokaz da treba da je pronadje. Da pronadje sve devojke.

"Nora, poslušaj me. Načuo sam razgovor ministra. Vrše eksperimente na njima. Drogiraju. Prave vojnike. Nešto što nije ni nalik ljudskoj rasi. Ko zna da li ćeš se susresti sa Lidijom koju si poznavala.", skupi usne u tanku liniju i pogledom predje preko Jacksona i Liama koji su je bledo gledali, sa isčekivanjem njenog odgovora.

"Vilijame, molim te. Treba nam tvoja promoć. Trebaš mi ti.", nesvesno, ridjokosa devojka izgovori poslednju rečenicu, koju nije nameravala. Sklopi oči na par trenutaka, te ih otvori i ubrzo se susretne sa Liamovim ljubomornim, besnim pogledom.

"Dolazim. Ne pomeraj se odatle. Želim da budeš sigurna u šta se upuštaš, Nora. Želim da znaš da pored tih stvorenja možda neću biti u mogućnosti da te zaštitim.", nakon reči koje začuje, ridjokosoj devojci srce zaigra. I u ovoj situaciji, izmami joj se na licu blagi smešak.

"Hoćeš. Znam da hoćeš.", poslednje što kaže, pre no što prekine slušalicu. Nervozno prodje rukom kroz kosu, te se približi Jacku i Liamu, stanuvši kraj njih. Na Liamu se jasno videla ljubomora. Na osnovu Norinih reči, osećao je mržnju prema čoveku koji mu je poznat kao Vilijam. Nikada ga nije video, no, Norine reči su mu bile dovoljne da u glavi zamisli celu njegovu figuru.

"Počinjem da mislim da je tvoj policajac veća pička od Toda Buce.", nakon Jacksonovih reči, Nora počne da se smeje u glas. Teodor Buckić. U osnovnoj školi poznat kao Tod Buca. Bili su u letnjem kampu, zajedno sa Lidijom. Bio je opsednut Lidijom. Toliko da je, kada mu je ponudila parče mesa, pobegao. Doslovno. Otišao kući sa kampa. Nora sedne na trotoar pokraj puta, te stavi ruke preko lica, pitajući se sa čim će se susresti tamo. No, nije joj bilo bitno. Kakvu god da je pronadje, kakva god ličnost Lidija Martin postala, uvek će biti jedna od njih. Nikada neće odustati od nje.

"Stigao je gospodin.", Liamov grubi glas odjekne ulicom, na koji se Nora naglo okrene i ugleda Vilijama kako se približava. Prvi put ga vidi bez uniforme. Izgledao je savešeno. Ridjokosa devojka ustane sa trotoara i trčećim korakom dodje do Vilijama, čvrsto obavivši svoje ruke oko njegovog tela. Kraj njega, osećala se bezbedno. Sigurno. Pažljivo predje pogledom preko nje, te se blago osmehne.

Upozna Liama i Jacksona sa Vilijamom, te podju da idu ka, Nori nepoznatom putu. Vilijam ih je vodio. Jedini je znao put.