Nestanak Lidije Martin

PETO POGLAVLJE

"Zar nije posteno da znam va..Tvoje ime?", nakon ridjokosinih reci se zaustavi i okrene ka njoj.

"Vilijam.Vilijam Gray", odgovori joj na pitanje, na sta devojka klimne glavom i sitnim koracima krene da ide za njim.

"U redu, kupila si me.Idemo", doda, skrenuvsi pogled sa nje i okrenuvsi joj ledja, tako da je isao pravo ispred nje.Sada, je bio vec veoma udaljen od nje, te se ridjokosa devojka trgne iz razmisljanja i trecim korakom krene da ide sa njim kako bi ga stigla.Zadihano se zaustavi ispred njega, sto mu ispreci put, te stane u mestu i pogleda ridjokosu devojku.

"Mozes li..Malo da usporis?Ne mogu da te stignem", upita ga ridjokosa, dok je pokusavala da dodje do vazduha, koja je savijena u ledjima stajala ispred njega, i dalje zadihana, kao da nema kiseonika.

"Stigli smo", doda, pogledom pokazavsi na policijsku stanicu koja se nalazila u uglu ulicice.

"Zar stanica radi subotom?", upita ga ridjokosa devojka, na sta krene da pretrazuje dzepove, ubrzo izvadivsi kljuceve, predpostavljam policijske stanice, sto joj izazove osmeh na licu.

Mozda, mozda posle svih ovih godina konacno bude na tragu necemu.Necemu velikom.Mozda konacno resi ovu misteriju, rasplete sve umrsene konce koje joj kvare celu pricu o Lidiji Martin.Mozda je ovo samo pocetak necega izuzetno mracnog i misterioznog, i kraj onoga dobrog i svetlog.

"Danas imamo sastanak.U 15:00.Nadam se da ces naci to sto trazis, Stone", izvadi telefon iz torbice, gledajuci na sat.14:28.Pola sata, ridjokosoj itekako dovoljno, cak i previse.

"Hvala ti, na svemu, zaista", nasmeje se ridjokosa, pogled usmerivsi ka njegovim kestenjastim ocima, boje cokolade, koje su joj ulivale smirenost u telu.Okrene se, krenuvsi ka vratima, ali vec sledece sekunde oseti stisak na zglobu ruke, na sta strecne i odvoji jednu usnu od druge.

"Zar da te pustim samu unutra?", doda, sklonivsi svoju ruku sa njene, na sta se Nora Stone itekako zacudi, sa obzirom da joj je njegova blizina svakako stvarala neprijatnost i nelagodnost, mada, to je ipak bila dobra ideja.Ne bi zelela da upadne u nevolje, pogotovo ne sama i slaba.Ridjokosa klimne glavom, ponovo pogledavsi na sat.14:34.Vreme je letelo.

"Nemamo mnogo vremena", izusti, brzim koracima isavsi ka vratima.Vilijam ubaci kljuc u bravu, okrenuvsi ga jednim potezom ruke.Ridjokosa spusti ruku na bravu, otvorivsi vrata.Pomeri se u stranu kako bi Viliam mogao da prodje, jer i dalje je bila devojka koja prvi out ulazi u policijsku stanicu, iako zivi u ovom gradicu od svog rodjenja, nikada nije krocila tu, sa obzirom na to, predpostavljate da se nije najbolje snalazila.

"To je to, svi skupljeni dokazi za slucaj nestanka Lidije Martin", izgovori, pruzajuci ridjokosoj staru, poprilicno otrcanu i prasnjavu kutiju, punu papira i dosijea.Devojka se sitno nasmeje, priblizivsi kutiju k' sebi i pocevsi da trazi bilo kakav dokaz, bilo kakav trag koji ce joj pomoci.Posle duzeg perioda trazenjani kopnja po dosijeima, najednom se zaustavi i izvadi komad papira iz kutije, pomno ga posmatrajuci, sto privuce Vilijamovu paznju.

"Nasla si nesto?", izgovori, dok joj se priblizio za nekoliko koraka i buljio u papir, iako nije imao pojma o cemu se radi.

"Zadnja dojava na vestima bila je da je Lidija pronadjena ovde, u sumi pokraj jezera", odgovori ridjokosa, ne skidavsi pogled sa komada papira koji je Vilijamu predstavljao obican komad papira.

"Ovde pise da je poslednji put vidjena u Brooklinu", namrsti se, pokazivajuci Vilijamu podatke, koje je sada malo bolje razumeo.Smedjokosu decko slozi zbunjeni izraz lica, skrenuvsi pogled sa papira i usmerivsi je ka Nori.

"Ukoliko su dokazi lazni.."

"Onda ima sanse da je ziva!", ridjokosa devojka ga zaustavi svojim srecnim glasom u pola recenice, dok je polako ispijala cokoladno mleko, koje je bilo namenjeno njenom mladjem bratu, mada, nije mogla da se suzdrzi.Bila je previse nervozna i zbunjena, morala je bilo sta da stavi u usta.