Na samom uglu male, ne bas osvetljene ulicice, ugleda momka, policajca, predpostavlja ridjokosa, kako skida postere vezane za nestanak Lidije Martin.Ridjokosa zabaci pramen kose iza ledja, odvojivsi jednu usnu od druge.Brzim, poprilicno ljutim i agresivnim koracima se uputi ka njemu, koji je bez imalo interesa nastavio da skida, stavise cepa postere na sitne komade, koje je rdjokosa lepila citava dva meseca.
"Kako se usudjujes?!", izgovori sada vec veoma glasno, dok nije verovala sopstvenim ocima.Podigne pogled i usmeri ga ka njemu.Bio je srednjih godina, savrseno izrazene kestenjaste oci, smedja kosa i bledo rozikaste usne.Nastavila je da proucava crte njegovog lica, sve dok je njegov glas ne trgne i vrati u realnost.
"Ne razumem, na sta tacno citirate, gospodjice..?", upita je, i dalje skidajuci postere, ne obracajuci paznju na devojku, grubim glasom, ujedno sa dozom mekoce u sebi.Prestane da skida postede i ovog puta usmeri pogled ka ridjokosoj, odmerivsi je od glave do pete, sto joj je stvaralo izusetnu neprijatnost i nelagodnost u ovoj situaciji.
"Stone, Nora Stone", odgovori mu, posle cega mu osmeh zavlada licem, ali ubrzo nestane i prilicno ozbiljno je pogleda.Ne svadjaj se sa policajcima, Nora, pomislila je, jer je znala da ce upasti u nevolju.
"Pa, gospodjice Stone, da li bi me pustili da radim svoj posao?", ponovo je upita, ovoga puta poprilicno odsecno, hladno i ostro, sto ridjokosu vec sledece sekunde izbaci iz takta.Pitala se zasto je policija zatvorila taj slucaj, zasto su odustali od Lidije Matin.Pokusavala je da se suzdrzi, ali nije mogla da dopusti da skine sve postere, pogotovo ne posle toliko ulozenog truda.
"Ne mozete da skinete postere!Ona je jos uvek tamo negde, mozda je neko prepozna, mozda neko prepozna njenu sliku, njen izgled!", odbrusi mu, na sta je pogleda i skupi usnu u tanku liniju.Ko zna sta mu se odvijalo po glavi.Mozda to da je skrenula sa uma?Ili to da je Lidijino telo pronadjeno vec pre nepune dve dodine?
"Prijateljica?Svi dokazi i tragovi su skupljeni u policiskoj stanici, potvrdjena je smrt, cista nesreca", kaze, obracajuci se ridjokosoj devojci koja ga je nemo gledala.
"Imaju dokaze?I dalje?Posle ovoliko vremena", upita ridja devojka na sta decko klimne glavom, i dalje zbunjen, posle cega joj suluda, nimalo legalna ideja padne na pamet.Pogleda smedjokosog decka, odmahnuvsi glavom.
"Nije mrtva, mogu to da vam dokazem", obrati mu se, dok ju je on posmatrao neuvereno, podignutih obrva, bez i malo poverenja.Ridjokosa devojka glasno izdahne, pitajuci se da li je ovo dobra ideja.Jedino sto joj je bilo u glavi jeste da je sve dozvoljeno kada je u pitanju Lidija Martin i njen nestanak, koji mora da istrazi.
"Rekli ste da u policiji imate dokaze?Pokazite mi ih, mogu da vam dokazem da je ziva", odluci da kaze ridja devojka, sto smedjokosom decku izazove sirok osmeh.Pogleda ga ozbiljno, podignutih obrva, dok on nije skidao osmeh sa lica.
"Kao prvo, ne persiraj mi, uostalom, zasto bih ja tebi pokazivao dokaze?", doda sa poprilicnom dozom sarkazma i podsmeha u glasu.Dobro pitanje, koje navede ridjokosu na razmisljanje.Zasto bi on njoj, potpunom strancu pokazivao strogo poverljive dokaze?Iako joj je sve ukazivalo da prestane da prica, da se okrene i ode, ridjokosa devojka i dalje nije odustajala, ni po koju cenu.
"Zato sto ima sansa da je ziva, mozda je tamo negde, bez ikakve pomoci.Zar nije to ono sto vi policajci radite?Pomazete drugima?", izgovori devojka, posle cega mu se izraz lica promenio i opustio.Glasno izdahne, klimnuvsi glavom, posle cega ridjokosa razvije usne u zadvoljni osmeh.Zazeli da ga upita nesto, ali shvati da i dalje ne zna njegovo ime.Malo nakrivi glavu i iz vedra neba izgovori.
"Zar nije posteno da znam va..Tvoje ime?", nakon ridjokosinih reci se zaustavi i okrene ka njoj.
"Viliam.Vilijam Gray", odgovori joj na pitanje, na sta devojka klimne glavom i sitnim koracima krene da ide za njim.
Viliam Gray
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
