Jutarnje svetlo moje tame

3.SLATKI SNOVI

MILAN

Sa najboljim prijateljem stojim ispred fakulteta. Nisam više  student završio sam još pre deset meseci ali danas  moja  pčelica ima poslednji ispit.Iako smo vršnjaci zbog njenog stanja i poslednje intervencije nije završila  kad i ja.Osim Marka, niko nije znao da već deset godina volim jednu  devojku, neobičnu.Ne, nisam  je voleo tajno zbog toga što sam se stideo njenog stanja već zato što sam znao da bi  joj se  svi  rugali  i svašta joj govorili. Na žalost živimo u  odvratnom svetu, gde se prava ljubav i lepota ne poštuju već samo novac, popularnost i prestiž.

Znao sam da bi je svi ponižavali i govorili da sam sa njom iz sažaljenja. Nisam svetac da se razumemo, ali sve te  devojke su mi  bile samo za jednu stvar..pražnjenje frustracija...bilo je par njih koje sam namerno  naveo da se u mene zaljlube a onda ih ostavljao  slomljene.To im je bila kazna jer su  je kinjile i ponižavale.Devojka koja je vlasnica mog srca već deset godina je  ćerka najboljih prijatelja mojih roditelja - Jana Pavić. Nesrećnim spletom okolnosti  ona je invalid, imala je povredu  glave posle rođenja i nije prohodala još uvek.Darko, njen brat i moj prijatelj kaže da se bori , da vežba i da ima napretka...Zbog mog ludog strica ja ne mogu da idem tamo, zašto pitate se, majka mi tamo živi pod zaštitom svojih prijatelja..da moja porodica je rasturena jer  je moj stric zbog svoje bolesti  i patološke ljubomore napravio haos od našeg života.

Moj otac je sa svojim roditeljima pre 15 godina pošao na put, imao je nesreću i dok smo mi mislili da je  mrtav on je zahvaljujući mom stricu bio u komi i sakriven u Irskoj.Za to vreme moja majka je izgubila bebu u 5 mesecu trudnoće, dva meseca posle  nesreće.Stres je bio preveliki a ja samo desetogodišnji dečak , nemoćan da joj pomognem. Tada sam shvatio  koliko je volela mog oca.Moj otac se vratio  pre 5 godina ali se nas ne seća..ne zna da je bio oženjen i da ima sina, a moj stric ne odustaje od toga da natera moju majku da se uda za njega.Ucenjuje je sa mnom, ne smemo da se viđamo.Ali čika Miloš je tu i Darko i teta Lena, zahvaljujući njima  u kontaktu sam sa majkom. I oca sam video i upoznao.Imam osećaj da se setio  svega ali vešto krije..pre godinu dana je došao ovde u Beograd.Radi u firmi kao i ja.Često osetim da mi želi nešto reći.Ali ostavimo se sad toga.Marko me dotaknu laktom.

- Milane, evo je sa drugaricom i onim rmpalijom.

- Marko, koliko puta moram da ti kažem da  su joj roditelji previše zabrinuti i da joj je to vozač i telohranitelj.

- Ma daj, ko bi nju hteo da povredi?Pa ona je u kolicima.Kome ona može da smeta?

- Nemaš pojma, prvo, njenog oca majka je mrzela i zbog nje je  u kolicima.Drugo,njeni roditelji su veoma poznati i uspešni ljudi i imaju dosta neprijatelja.A svi znaju koliko vole svoju decu.Treba li dalje da ti  pričam...

- Ne, ne trebaš. Pusti sad to  gledaj.

Gledam kako  im prilazi Darko  i polako im priđem sa Markom.Gledam je kako  blista i srećna priča bratu da je položila i da joj je ostao još diplomski.

- Zdravo Darko. Čestitam Jano.Znači još malo i kolege smo - kažem i sretnem se sa  tim predivnim crnim očima.Vidim je kako me gleda zbunjeno ali joj još nešto vidim u očima, bes, ljutnju i ...

Polako iz jakne izvlačim  crvenu ružu, da znam šta ona znači, nadam se i ona.Do sada sam joj poklanjao raznih boja ali nikad crvenu.

- Evo od srca za moju najlepšu buduću koleginicu - govorim i vidim joj  zainteresovan pogled i vrckav.Imam osećaj da mi je na licu blesav osmeh. Polako pomera noge i ustaje...gledam i ne mogu da verujem.Ona stoji ispred mene, uzima ružu  i polako se primakne i poljubi me u obraz.

- Hvala kolega - začijem tiho, sav izgubljen od njenog poljupca.Stojim potpuno izgubljen i gledam kako se polako vraća u kolica.Kao  oparen skočim da joj pomognem i čujem tihi smeh i njen, najslađi mom uhu i ostalih.

- Milane, šta si se izgubio, pa rekao sam ti da ima napretka - začujem Darka.

. Da, ali ne i koliki je. Jano ljubavi , pa ti možeš da stojiš!- u  svom tom uzbuđenju  zaboravim da je Darko tu i reči ljubavi same izlete. Vidim ona crveni ali niko drugi ne reaguje.Shvaatim da svi  osim nje su to shvatili samo kao usputno tepanje. Ma drugi me ne zanimaju  ali ona da.

- Oh kolega, mogu ja  i korake samostalne da pravim ali nisam još sigurna za  ovako javno  pojavljivanje - čujem  je kako  objašnjava.Pogledam je i vidim joj vragolast pogled, pomislim da li sam poludeo kad u njenim rečima vidim dvosmislenost.

- Nadam se da ću uskoro imati priliku  da ih vidim - kažem i čujem kako Darko iza mene reži. Ma može koliko hoće.Ona je moja...U tom trenutku prilazi joj jedan mladić i u rukama nosi buket rozih ruža. Saginje se i poljubi je čestitajući joj a ja osećam kako me Marko  vuče za majicu.Šta ima da je ljubi. 

- Milane...Milane, Darko ti nešto govori - čijem Marka ali pogled ne odvajam od ovog  malog picopevca.

- Milane!!!- razdra se Darko i povuče me za rame. Tek tada shvatim da sam se sav narogušio i da je malo falilo da malog uhvatim za gušu.

- Molim!!!-odvratim mu besno.

- Večeras obavezno u firmu dođi! Imamo  sastanak i nešto je važno.

- Dobro doći ću - odgovaram ali pogled sa njih dvoje ne skidam.

- E uspori malo, pa i ja sam tu. Ništa nema među njima.

- Daj, Darko. Kako ne vidiš da je muva - kažem mu i pogledam ga.On se smeje.

- Pa i da je tako, što se to tebe tiče?

- Mali, ne jebi me.Ne može  to tako, moramo ga proveriti - pričam svestan da sam se odao.

- Ok, ljubavniče, pričaćemo večeras i o tome.

- Mali...Ne zaboravi ko je stariji .

- A ti ne zaboravi da sam joj ja brat i da znam da je voliš i to veoma dugo. Ali isto tako znam i da si kurvar kakvog nema na svetu. Neću ti olakšati .

Gledamo se ko dva jarca na brvnu i samo što ne nasrnemo jedan na drugog. Marko se smeje obojici.Pogledamo ga ljutito a on nam samo pokaže u pravcu Jane.Kad se okrenemo ona  sa  picopevcem ulazi u kafić.

- Dok vas dvojica merite čiji je veći onaj  sa malim  vam curu odvede ispred nosa.

Gledamo ga obojica zgranuto a on samo za stomak što se ne uhvati.POgledamo se pa obojica prsnemo u smeh, pa u pravu je.

- Otkud znaš da je volim? - pitam ga. 

- Daj Milane, samo sam četiri godine mlađi od vas. Ali to ne znači da ne znam da vas pročitam. Menjate se kad god ste u blizini jedno drugog. Samo da znaš neće ti biti lako da je osvojiš. Preplakala je svaku tvoju devojku i svaku šemu...

Gledam ga i ne mogu da verujem.Pa trudio sam se da sakrijem. U  pičku materinu. Naravno da su se koze potrudile da joj kažu . Samog sebe bih išamarao sada ali ne odustajem od svog slatkog sna....