Jutarnje svetlo moje tame

20.Ponekad treba paziti šta želiš...

MILAN

Konačno se smirilo sve oko  Janine porodice, mi smo prešli evo već nekoliko dana u našoj kući. Koje ludilo, ne zna se ko ima luđu familiju, ja ili ona.Ipak najlepše od svega je što će ponovo dobiti braću.Malo im oboma zavidim, mrzim što sam jedinac, da je sreće, uh dođe mi da razbijem strica ali opet, pa moj je i podario mi je prelepu sestru, a tu je i njen brat, ma i moj. Zadovoljan sam, klinja ima 16 godina i u meni vidi starijeg brata.

Ja i Jana smo dobro, idemo malim koracima, tu sam pružam joj podršku i nemo posmatram kako  ko pitbulovi brane majku i oca.Danas sam je posmatrao malo dok je bila u kupovini sa majkom,Bože kako mi je bila slatka kad je ispreskakala jednu  ženu zbog  komentara na račun majke. Ma samo što je nije prebila.Nas dvoje  još nismo postali ono , pa pravi par.Dok gledam šta ću obući osmehnem se sam sebi. Dva meseca, čitava dva meseca nisam bio sa ženom  i ne smeta mi uopšte, znam da ne mogu biti čist poput nje ali  bar veran mogu biti i čekati da bude spremna.

Obučem se i krenem ka sobi roditelja, ćale je otišao do firme pa će posle u njihov  kafić gde  treba da odvezem mamu.Polako pokucam ali ne čujem ništa.Nemoguće, tata je rekao da se mama tuširala kad je izašao ali od tad je prošlo više od pola sata. Polako otvaram vrata, ne bih da je neugodno iznenadim ali budem ja iznenađen.Ugledam majku na podu pored kreveta.

- Mama! Mama!!!Kato!!!!- ne osvešćuje se. Zovem Katu  koja doleće.

- Milane, zašto vičeš, šta se desilo? - pita  dok ja uzimam majku u naručje.

- Ne znam , našao sam je onesvešćenu. Vodim je na kliniku, ne zovi tatu, ja ću- govorim joj dok majku nosim kroz kuću. Otvara mi vrata i ja brzo  smeštam majku na zadnje sedište i još brže vozim na kliniku gde je Jana na stažu.Zovem je.

- Milane! - začujem je.

- Jano, gde si? - znam da u mom glasu ima doze panike. Pogledavam na majku ali ne mogu je probuditi.

- Na klinici, uskoro završavam - odgovara mi.

- E super, tu sam za par minuta, molim te sačekaj me, mama...- prekine me panično.

- Šta je sa  teta Danom? - pita.

- Ne znam, našao sam je onesvešćenu pored kreveta dovodim je, i  ne mogu je osvestiti -kažem i vidim je ispred klinike.Već je spremna.

- Vidim te, daj je - i prekine mi vezu.Zaustavljam auto i izlećem, iznosim majku i stavljam na krevet a tehničari je voze u pratnji Jane.

- Milane parkiraj i dođi  u ambulantu 1 - dovikuje mi. Klimam glavom i vraćam se u auto, oslobađam prilaz i parkiram na parking.Brzo izlećem i zaključavam auto pa pokušam da nazovem oca.Nedostupan je.Ulazim i tražim Janu.

- Jano ! - pozovem je i ona izlazi.

- Smiri se, sve je u redu.Uskoro će  se probuditi.Uzeli smo analize krvi i uskoro treba da budu gotove.Opusti se, uskoro dolazi teta Ceca, nešto mi govori da ćeš i ti biti u pelenama - sa smehom  mi priča. Gledam je kako je lepa i  tek u nekom trenutku mi do mozga dopiru njene reči.

- Molim?! - pitam sa nevericom.

- Po svemu sudeći bi i ti ćeš biti bata. Sve mi na to liči - kaže kroz smeh.Gledam je .

- Ako je tako, biću najsrećniji brat na svetu. A vala su radili vredno - dodam ko budala na kraju i zagrlim je jer vidim da  počinje crveniti.Stojimo tako i uskoro je pozovu, stigle analize.Sestra joj ih pruža i ona ih gleda  i osmeh se razliva njenim licem.

- Čestitam bato! Mislim da  su i ovde blizanci ali da vidimo UZ kad uradi Ceca, ali  po beti bi rekla da jesu...- govori mi i ja , ma letim heeej, stvarno treba paziti šta se želi. Uskoro mi Ceca, po izlasku i potvrđuje, moja majka je trudna i to sa blizancima. Grlim i ljubim moje svetlo...

- Hajde sad je budna, idi potreban si i Milane...- krenem je poslušati.Zove me, okrenem se.

- Pazi šta ćeš reći - upozorava me. Klimnem  glavom i duboko udahnem i uđem.Moja majka kad me vidi  pocrvene pa poblede, čujem kad kaže  sestri da je sramota...

- Izvini majko, a čega? - pitam je i priđem i jako zagrlim.

- Sine...- počne ona.

- Mama,pogledaj me! - kažem i podignem joj glavu.Pogleda me očima punim suza.

- Hvala ti! Ni da pomislite da nešto učinite.Ispunjavate mi najveću želju koju sam kao dete imao. Kad je seka otišla nisam mogao ništa da uradim i pomognem ti.Godinama sam se  jeo  što je nisam  zaštitio, što nisam bio pravi brat.Znam bio sam mali, ali mama sad nisam i jedva čekam - kažem i zagrlim je pa poljubim u kosu. Ona me zagrli.

- Stvarno si u redu sa tim? Mogu - počne...

- Ne, nikako da nisi nastavila dalje.Mama, zavideo sam Jani i Darku,prvo što imaju  jedno drugo a i sad  kad  je teta Lena ponovo trudna.Sad  se i meni  želja ostvarila, imam najbolje roditelje na svetu. Ako i pomisliš da ih se rešiš, izgubićeš i mene. Neću ti oprostiti nikada - na kraju kažem a ona me pogleda, oči joj pune ljubavi i sreće.

- Hvala sine! Sine, ovaj...- počne

- Tata ne zna, zar ne? - prekinem je.

- Ne, pa ni ja nisam znala...Tek sam drugi mesec...- kaže mi.

- Mama pusti mene, molim te da mu uzmem muštuluk - smejem se  a ona mi briše  suze sreće.

- Važi sine. Jano...- pogleda u nju koja je ulazila noseći u rukama  listu  i nalaze.

- Čestitam, ma najbolje ste majke na svetu. Teta Dano sve je u redu, analize su dobre, malo je gvož]e nisko ali evo ima i tu leka. Pa idemo li?- pita.

Mama polako ustane uz moju pomoć.Zagrli je. Volim ih obe, volim do besvesti.

- Jano ne govori ništa majci.Reći ću joj ja, ionako idemo na žensko druženje, Branka nas čeka.I staro društvo, ustvari  i spremala sam se da tamo krenem - kažem joj.

- Pa rekla sam da si kod mene ovde ali ne i zbog čega, samo da si malokrvna.Čekaju te. I ne neću reći, čula sam za muštuluk...Ljubavi ne budi previše bezobrazan - kaže mi.

Izlazimo i Jana odlazi  do auta gde je Bane čeka.Vodim mamu do kola i  mahnem Jani da sačeka.Kad mama sedne brzo priđem Jani.

- Vidimo se oko 6 večeras, pa u izlazak, čeka nas društvo da se dogovorimo o  odmoru - kažem dok je na blic poljubim.

- Važi , dolaziš po mene ili..? - pita me.

- Dolazim po tebe.Vidimo se - kažem i pomognem joj da uđem.Rođeni džentlmen.Zvoni mi telefon, vidim da je tata.

- Halo, tata!- javim se.

- Zvao si me? - kaže .

- Da, da ti kažem da mamu vodim u kafić pa moram po Janu, ti vraćaš mamu i da moram do  firme, oni majmuni...- kažem mu.

- Da, ja ću je vratiti i ne moraš, sredio sam ih ja. Idem sad do MIloša pa ćemo do njih saopšti mi.

- Važi, ćale, vidimo se...- uđem u auto i povezem mamu.

- Damir je zvao? -pita.

- Da, mama.Ide do čika Miloša pa će doći do vas. Imaju neka posla.Idem  do kluba da proverim neke račune pa po Janu..nadam se da ću stići pre tate..-kažem joj.

- Ok , ti mu govoriš. I sine...- zastane u govoru.

- Da, mama...-pogledam je na blic dok se parkiram.

- Oderi ga - kaže mi kroz smeh.

- O pa imam nameru, izašao je novi  džip...- smejem se. 

Naravno da  hoću. Kad mama izađe ispratim je pogledom do kafića a onda požurim do kluba, sve tamo brzo završim i  pojurim po Janu. I da stigao sam pre  oca. U kafiću haos, kad smo stigli, teta Branka zeza naše majke.Uskoro stižu i naši očevi, u tek onda je nastao haos, naravno da sam ja ocu rekao, i u trenutku se uplašio da se ne šlogira.Ali sve se lepo završilo i mi smo to veče ostavili  matorce  i krenuli u provod...