Bogatstvo nije novac (Završena)

22. deo

- Kako? Šta? - kratko je zapanjeno upitao Luka.

- Ne znam,danas je došao sa terena. Malopre nam je to rekao. Još sam izvan sebe. A nije to najgore već to što kao da je on drugi čovek. On je bio najbolji tata na svetu,pun razumevanja. Dobar deo života sam mislila da me razume više od mame. Prvi put se izdrao na mene i rekao da moram biti onako kako on kaže. Punoletna sam,imam 19 godina ali se plašim. Stvarno se plašim. - rekla je Helena.

- Imam ideju. - kratko reče Luka.

- Kakvu? - upita Helena.

- Venčajmo se. - odgovori Luka.

- Daj Luka,budi ozbiljan. Ja ovde pričam o ozbiljnim stvarima. - reče Helena.

-Nikad ozbiljniji nisam bio. - reče Luka.

- Ali u vezi smo jedan dan. Kako? Nisam planirala da se udam u 19 godina. Hoću da završim fakultet. - ozbiljno će Helena.

- Evo ovako,mi se venčamo u tajnosti. Samo ti pozoveš Lorenu da ti bude kuma,ja Pekija,on mi je najbolji drug. Eventualno može i Ana biti tu ali pod zakletvom da nikom ništa neće reći. Ja od tebe neću ništa tražiti u bilo kakvom smislu. Ne treba da živiš sa mnom,živi gde bi inače živela,samo hoću da te osiguram,da ne odeš. Ja ne bih mogao podneti da ti odeš. Nikad neću uraditi nešto što ne želiš. - objasnio je Luka.

- I šta,ja pođem na fakultet i profesori vide 'Popov' a tebe sigurno znaju i pitaju me da li sam ti nešto i šta da kažem? Da,ja sam mu supruga. Kako bi me svi gledali? Rekli bi da sam sponzoruša koja je uhvatila bogataša. - uzvratila je Helena.

- To je najmanji problem. Ne moraš uzeti moje prezime,ostavi svoje. - reče Luka.

-Ne znam Luka. Moram da razmislim. Trenutno mi je jako velika zbrka u glavi. Hajde čućemo se. - reče Helena.

- Hajde,bez brige,rešićemo mi ovo. - rekao je Luka.

Helena je pozvala Lorenu.

- Ee,jesi li kod kuće? - upita Helena.

- Jesam,šta je bilo? - odgovori Lorena.

- Svašta se izdešavalo,moramo se hitno videti. Povešću i Anu,treba mi vaš savet. Možeš u parkiću za 15 minuta? - upitala je Helena.

- Mogu,hajde evo samo da se spremim. Pravo da ti kažem,plašiš me. - rekla je Lorena.

Helena se obukla,prošla je pored kuhinje. Ana i Marija su gledale u prazno dok je Andrija i dalje jeo.

- Anči,možeš li doći na trenutak? - upita Helena.

- Ne može jer je za stolom gde bi i ti trebalo biti. - odgovori Andrija umesto Ane.

- Idi Ani,ja ću popričati sa vašim ocem. - rekla je Marija.

Ana je ustala i Helena je pitala da pođe sa njom do parkića gde će se naći sa Lorenom.

Njih dve su izašle iz  kuće i uputile se ka obližnjem parkiću.