Bogatstvo nije novac (Završena)

32. deo

- E Lo,jesam li te probudila? - upita Helena.

- Ma ne,evo sad mi se javio Petar. Skoro je stigao pa smo malo pisali. Šta se desilo? Ne zvučiš mi dobro. - pitala je Lorena.

- Da li mogu da prespavam kod tebe? - upita Helena.

- Naravno,hajde čekam te. Ali šta se desilo? - zabrinula se Lorena.

- Evo dolazim pa ću ti pričati. - reče Helena.

Helena je stigla kod Lorene i sve joj ispričala.

- Stvarno ne mogu da verujem. Znam ga koliko i tebe. Koliko puta sam spavala kod tebe pa nam je pravio doručak. Ja mislim da je to do pića. On pre nije pio,zar ne? - upita Lorena.

- Pije. Mada nismo ni sad to primetile. Udario je mamu. Mislim možda nije namerno. Hteo je mene da uhvati za ruku i izvuče iz kuće i ona mu se suprotstavila. Definitivno će se razvesti. - iskreno će Helena.

- Šta da ti kažem? Možda je tako i bolje. - rekla je Lorena.

Heleni je zvonio mobilni.

- E ljubavi jesam te probudio? Samo sam hteo da ti se javim da smo tata i ja stigli. - bio je to Luka.

- Nisi me probudio. Kod kume sam. - reče Helena.

- Zašto si kod Lorene? Šta se desilo? - upita Luka.

- Tata me je izbacio iz kuće. Rekao je da sam ga izdala i da moje mesto više nije u toj kući. Ima još,ne mogu ti sad pričati. - nervozno će Helena.

- Sutra dolazim po tebe i vodim te za Beograd. Povešću i teta Mariju i Anu. Bićete kod nas par dana i to je to.

Mislim ti možeš i ostati. - rekao je Luka.

- Šta će reći tvoja mama? Ona i ne zna za nas. Gde još da dovedem mamu i sestru? - odgovorila je Helena.

- Može da kaže šta hoće. Ako ne prihvati moju volju ja idem iz kuće. Imam ideju,moj tata ima stan koji je nasledio od mog dede,na Zvezdari. To je zaista mali stan,sve je u jednoj prostoriji ali mogu tamo biti prvo vreme. Helena,jako mi je stalo do tebe a i tvoja mama i Ana su divne. I da se nismo venčali,učinio bih sve da vam pomognem,ovako ću još više. - završio je Luka.

- Hvala ti puno,zvaću ih sutra da im kažem. Mnogo ti hvala,ne bih ovo mogla bez tebe. - reče Helena.

- Sve najbolje za moju ženu. - reče Luka.

- Luka... - reče Helena tiho.

- Molim ljubavi? - uzvratio je Luka nežno.

- Volim te. - kratko ali sa puno emocija izgovori Helena.

- I ja tebe malena. Znaš koliko sam ovo čekao? Kako sam te video prvog dana maštao sam da to čujem sad tvojih usana. Sve će biti dobro,ne brini ljubavi moja. - rekao je Luka.

- Hajde mladoženja,čekam te pola sata. - rekao je Igor.

- Evo me tata,idem. Tata,da li je dedin stan slobodan? Nemaš stanare tamo? - pitao je Luka.

- Da slobodan je. Što pitaš? - odgovori Igor.

- Da li bi mogle teta Marija i Ana da budu tamo neko vreme? Svašta se izdešavalo,Helena spava kod Lorene,tata ju je izbacio. Želim da sve tri budu na sigurnom. Helenu ću dovesti ovde. Mogu? - pitao je Luka.

- Da li je Marija dobro? - upita Igor.

- Tata,ne slušaš me. Helenu je izbacio. Ne znam,ništa mi nije rekla za mamu. Nadam se da je dobro. - reče Luka.

- Naravno da može Helena da bude ovde. Marija i Ana neka budu u stanu koliko god žele ako im odgovara mada je mali to znaš. - rekao je Igor.

- Dobro onda smo to rešili. Nadam se da mama spava. Nisam raspoložen za nju sad. - reče Luka.

- Takođe. - reče Igor i krenuše ka kući.

- Znači tako,gospoda Popov dolaze kući posle ponoći. - dočekala ih je Elenora u dnevnoj sobi koja je pre toga dremala.

- E mama,pričaćemo sutra. Mislim danas ali kad ustanem. - rekao je Luka.

- Imaš možda nešto važno da mi kažeš? - upita Elenora.

- Imam nešto važno da ti kažem i pošto vidim da me nećeš pustiti reći ću ti sad. Ja znam da si ti takav temperament i da imaš želju da mnoge stvari kontrolišeš a među svime time sam i ja. Ipak ja sam drugačije prirode i ne mogu to da ti dopustim. Želim sam da krojim svoj život. Sutra će ovde doći jedna žena. Zove se Helena. Ona je moja supruga. Molim te da se lepo ponašaš. - rekao je Luka.

- Čija supruga? - iznenađeno je upitala Elenora.