Toskana , ti i ja (ZAVRŠENA)

5 dio

- Šta ti radiš ovdje? Marco je skoro pa viknuo. U fotelji je bila neka djevojka,prvi put je u životu vidim.

- Dilara,ponovo te pitam, šta radiš ovdje. Rekao je ovo ljutito na šta se ona samo nasmijala.

- Vidim da si zaboravio šta sam ti rekla. Ustala je i počela da šeta pored prozora.

- O čemu govoriš i kako si uopšte ušla?! Pogledao ju je ljutito. Okrenula se prema nama i iz torbe je izvadila ključ .

- Prije nego što si otišao iz Turske i ostavio me,ja sam napravila kopiju tvog ključa tako da uvjek mogu da imam pristup tebi. Očigledno si i zaboravio šta sam ti obećala one noći kada si me ostavio. Počela je da se smije i da mu se unosi u facu,a on je bio na rubu bjesa.

- Da neću odustati od tebe tako lako ili ću se makar potruditi da ti uništim život. Počela je da se smije kao luda. Nisam mogla da vjerujem da neko može biti ovako mentalno bolestan.

- Ti si luda i sama znaš da nemaš šanse protiv mene. Govorio joj je već pomalo opuštenim glasom.

- Pa da ti si ipak.... Prestigao ju je i viknuo.

- Prestani! Pogledala ga je uplašeno ali se brzo osvjestila svojim ludilom.

- Ona ne zna, kako slatko ,želiš da je zaštitiš od bolne istine. Okrenula se prema meni i sa osmjehom mi je rekla.

- Znaš draga tvoj dragi Marco nije onakav kakvim ga smatraš. Znaš on je jedan od bivših mafijaša koji su odustali od svega i osnovali svoje kompanije. Posrećilo im se pa su se brzo obogatili. Eto ja sam bila sa njim kada je još bio tako uzbudljiv,sada je malo dosadan ali da se to promjeniti. Opet se smijala kao da je ovo normalno.

- Vidimo se uskoro, ćaooo. Izašla je iz kuće ,a meni kao da je pao kamen sa srca.

- Sutra ćemo promjeniti kvaku ,nikad ne znamo šta će ovoj luđakinji pasti na pamet. Hajdemo u kuhinju ,sigurno si gladna.
Plašila me sama pomisao da bi se ona mogla vratiti,a bila sam mnogo gladna pa me ona više nije ni zanimala. Odlučili smo da ćemo praviti pizzu. Znam mogli smo naručiti ali i ovako nam je bilo dosadno ,a tek je bilo 20 h. Počeli smo da pravimo ,sve smo savršeno uradili i stavili smo je da se peče. Bilo mi je jako dosadno pa sam sjela na stolicu od šanka i naslonila sam se kao da mi nije do života. Odjednom sam osjetila val bijele prašine po svom licu. Marco je počeo da se smije, a ja sam prihvatila ovu bitku. Uzela sam brašno i počela sam da ga gađam. Bijeli prah je letio svuda ,bili smo kao mala djeca. Kako smo se više gađali bili smo sve bliže u bliže. Smijali smo se dok me on nije povukao i poljubio. Počeli smo agresivno da se ljubimo i on me je posjeo na šank. Stavila sam svoje ruke oko njegovog vrata i privukla ga bliže sebi. Nekakva toplota me obuzela i ..... Bzzzzz,bzzzz moj telefon se oglasio.

- Nemoj da se javljaš. Rekao mi je i nastavio je da me ljubi. Pogledala sam u telefon i poziv je bio od Helene. Jaoo ako joj se ne javim sahraniće me.

- Moram da se javim Helena je.
Tužno me je pogledao i okrenuo se.

- Halo. Rekla sam što sam smirenije mogla.

- Gdje si ti! Znaš da sam se prepala za tebe i Rocco te tražio! Počela je da se dere kao manijak.

- Nemoj toliko da se dereš ,probićeš mi uši. Prestani hahaha. Marco me je iznenada ugrizao za vrat.

- Šta da prestanem i šta je toliko smješno? Bila je jako radoznala i htjela je da zna ama baš sve.

- Zdravo plavušo. Marco je viknuo dovoljno da ga ona čuje.

-Da li je to onnnn! Opa ,pa nisi ti toliko nevinašce koliko svi misle hihihi. Počela je da se cereka i željela sam što prije da je se riješim.

- Izvini moram da idem ,ćaooo. Brzo sam poklopila i okrenula sam se prema Marcu. Ponovo sam ga povukla prema sebi i počela sam da ga ljubim. U tom trenutku čulo se ono glupo zvonce iznad pećnice i prestali smo. Kao da nam nije bilo suđeno ni da se poljubimo jaoooooo.

- Ima da bacim sve telefone i sve što ima zvuk . Nasmijala sam se na ovo šta je rekao. Odlučili smo da ćemo gledati neki film jer nam se baš nije spavalo. Mislim da se film zvao "The Notebook" bio je romantičan i tužan. Marco i ja smo sjedili na kauču i jeli smo pizzu. Brzo sam se umorila i zaspala sam.

Ahhhhhhh! Čujem neki vrisak i udarce. Krećem se prema vratima,ni sama sama ne znam zašto. Vrata su se sama otvorila i unutra je bio Rocco sa osmjehom. Pružio mi je ruku i povukao me prema sebi u zagrljaj. Primjetila sam da ima krvave ruke.Na vratima se odjednom pojavio Marco sav krvav. Pogledao me ljutito i izjurio je što je brže mogao. Krenula sam prema njemu ali me Rocco zadržao. Počela sam da vrištim i plačem.

Probudila sam se pored Marca a moj telefon je jako zvonio. Pogledala sam i poziv je bio od Rocca. O Bože ,šta da mu kažem ,mrzim ovu grižnju savjesti uhggg. Poskočila sam sa kauča i sva sam se izgubila.

- Halo. Rekla sam drhtavim glasom ,nešto mi nije dalo da govorim normalno.

- Ne mogu da vjerujem da si mi to uradila. Šta ,o čemu on govori. Pa da zaboravila sam da nisam raskinula sa njim. Moj mozak i ja ,nespojivi spoj.

- Prevarila si me zar nisi mogla ni da raskineš sa mnom. Kako si mogla to da mi uradiš?

- Da žao mi je što sam ti to uradila ali ako ćemo realno naša veza više ni ne postoji. Posljednjih mjeseci smo samo zavaravali jedno drugo. Uzdahnula sam jer mi je bilo teško da kažem ovo ipak smo bili zajedno 3 godine.

- Znači ,ostavljaš me.

- Da. Rekla sam sa podrhtavanjem u glasu.

- Ti mene ostavljaš! Znaš li ti da djevojke za mene čekaju u redu, a ja sam bio sa tobom. Sa.. Prekinula sam poziv jer stvarno nisam imala snage za prepiranje.
Osjetila sam ruke oko svog struka. Nisam znala šta da uradim i brzo sam se izvukla i krenula sam prema sobi.

- Treba da se presvučem, idem sa Helenom negdje. Pojurila sam što sam brže mogla i zaključala sam se u sobi. Treba da odem sa Helenom i zaboravim na sve ovo i na Dilaru i Rocca na sve... Moram da javim Heleni , treba da požurim.

(...)