Ona je samo još jedna obična dijevojka koja živi u Toskani ili ipak nije.
Biće dovoljan samo jedan susret da joj okrene život naglavačke.
Misterije i tajne nihovih prošlosti isplivavaju na površinu.
Da li će otići ili će se ipak pomiriti sa istinom...
Tri mjeseca. Tri mjeseca su prošla otkako živim sa činjenicom da neću postati majka,nikada. Oporavila sam se fizički ali psihički se još oporavljam. Nikome nismo ništa rekli,ne želim da iko išta zna. Slomilo bi ih,ne bih mogla da izdržim to. Počela sam da slikam i to me umiruje i pomaže mi da zaboravim na sve. Ništa loše se nije dešavalo nakon onog događaja ,bilo je i više nego mirno. Helena i Relja su se vjenčali i ona je već u četvrtom mjesecu trudnoće,uskoro će saznati i pol bebe. Svi me stalno pitaju da li Marco i ja planiramo djecu ,a ja im stalno negiram i govorim kako smo još premladi za to. Grize me to,iako pokušavam da sakrijem da me to boli,duša mi plače. Marco je stalno sa mnom,ponekad ode na neki sastanak i to je to. Jedino što me drži živom je on. On je sve ovo prošao sa mnom, koliko puta bih imala nervni slom i počela bih razbijati sve pred sobom ali on bi me smirio. On je moja nada u ovom okrutnom životu koji mi je Bog dao.
Danas je dan kada ćemo saznati da li će Helena dobiti dječaka ili djevojčicu. Nestrpljiva sam i već sam kupila poklone. Odjelca,igračkice...ni sama više ne znam šta.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Napokon smo stigli. Marco je nosio sve poklone sa sobom dok sam ja užurbano išla prema vratima. Ušla sam i unutra je bilo puno naših poznanika i porodice. Sve je bilo ukrašeno rozim i plavim balonima.
Dok gledam ovo srce mi se slama na pomisao da sam sada i ja mogla da se radujem dolasku svoga djeteta. Da bar nisam taj dan izlazila iz kuće,sve bi bilo u redu. Sve bih na svijetu dala da mogu da vratim vrijeme,evo Bog mi je svjedok. Jedna suza mi se omakne iz oka ali je brzo obrišem.
- Dušo šta je bilo. Prišla mi je moja takoreći majka.
- Ma ništa,samo presrećna sam zbog Ene i Relje. Vješto sam sakrila svoju tugu i nekako sam se riješila ove žene. Relja je pozvao sve da se okupe na jednom mjestu kada budi pustili balone iz kutije. Ja sam prišla Marcu u zagrljaj i pažljivo sam posmatrala ovaj događaj. Otvorili su kutiju i cijelu sobu su obasuli plavi baloni na kojima je pisalo...... Sergej! Ostala sam začuđena ,koja sličajnost da su izabrali ovo ime.
- Izabrali smo ovo ime jer naš vrlo dobar prijatelj nosi ovo ime. Hajde brate,dođi ovamo. Relja je rekao sav srećan,a ispred njega je izašao......ma ovo nije moguće,neko me zajebava. Zgrcnula sam se vinom koje sam pila i počela sam kašljati. Sergej. Da tako je,upravo onaj Sergej koji je trebao biti prošlost nalazi se tu ispred mene,pored mog brata. Moji otac i majka ga grle kao sina, gadi mi se ovaj prizor.
