Moja Jedina

1

《HELENINA PERSPEKTIVA》

Hodala sam nestrpljivo hodnikom do njegovog stana,u meni biju se sve sile koje postoje, dugo ga nijesam vidjela. Znam koliko je postao mocan i znam da je i ako me nije video dugo vremena kontrolisao svaki moj pokret i znao je dan pre da ce mi zafaliti novca pre nego zaista zafali pa je iz svoje kase cesto slao novac uz dogovor da ocu nista ne kazemo. U porodici ocevi vise vole kcerke, a mjake sinove (tako glasine kruze) a moj otac voleo je Lava vise... Nikad nije pravio razliku medju nama naravno  ali Lav je nekako bio dijete za primjer dok sam ja bila vrckava i svojeglava.  Da se ispravim, vise je vjerovao Lavu nego meni.

Polako udjem u stan kad shvatim da nije zakljucano ali se ubrzo i pokajem... Ceo stan mirise na mentu, bijeli zidovi uklopmljeni sa crnim namjestajem .. Cak je i posteljina bila crna sa zlatnim nitnama slozena u liniju. Ne ostanu moje oci na posteljini vec ostanu na razvijenom misicastom tijelu ispred mene... Kao u filmovima skeniram ga sporo od glave do pete zadrzavajuci pogled na tezovazu rijeci koje sam izgovorila sa 6. Godina kao i tezovazu lava na njegovim ledjima.. Par sitnih tezovaza kojim samo on zna znacenje i jedna meni najdraza slovo H. Na njegovim grudima.

-" Misicasti ja sam stigla"

Podignem ruke veselo skrivajuci sok koji sam dozivjela. Dodjavola jedva disem od njegovog intenzivnog pogleda.

-" Kad si stigla?"

Klecnu mi noge od tog glasa dok ja skeniram urednu sredjenu kosu sa nekim plavkastim nijansama, te prodorne plave oci i usne.... Njegov glas je dubok, razara i razoruzava kladim se svaku devojku koja ga pogleda.

-" Jutros sam diplomkrala i odmah sjela na avion... Sta cekasss zagrli meee!"

Zaletim se prema onom sto mi je najvise falilo, zato sam pravo sa aerodroma krenula kod njega kako bih ga snazno zagrlila. Zakucam se u kameno tijelo ispred sebe upijajuci miris lavande koji je bio na njegovoj kozi. Ne odmicem se, a kako bih? Snazno me je pribio uz sebe i nije pustao.

-" Videla sam na slikama te tetovaze i najljepsa je ta "

Rekla sam sva uvazeno dodirujuci slovo H.

-" Ali sam ljuta jer si mi na poruke odgovarao kao da me me ne poznajes"

Odmakao se od mene i njezno poljubio moje celo

-" Odgovarao sam na one bitne"

Slegne ramenima

-" Zasto si isti kao otac celicni covece. Dosta mi je jedan Sergej, nemoj i ti!"

Nakrivio je glavu, te osjetim da jos jednom skenira moje lice.

-" Da sam isti kao otac ne bih ti slao novac i ne bih ti u opste odgovarao. Ja sam blaga verzija"

Odmaknem se od njega

-" Ma ja tebi ni malo nijesam falila, zaboravio si me i ja to vidim"

Pokusavam zvuciti ljuto te okrenem ledja i krenem samo jedan korak kad me njegova ruka okrene nazad

-" Sve mogu da zaboravim, ali tebe ne... Dodji ovamo!"

Srce samo sto ne iskoci iz grudi zbog rijeci dok me njegove ruke snazno grle.

-" Hoces ostati kod mene il ces kuci?"

Pocnem razgledati po kuci te se bacim na njegov uredni krevet. Podigao je obrvu i znacajnije me pogledao.

-" Ako nemas neku nocnu posetiteljku onda ostajem ovde. Ne pricaj mami i tati nista icicemo zajedno u nedelju da ih iznenadim"

-" Ne javljaj se na telefon"

Upozorim je odmah.

-" Stvarno imamo majku paranoika zove nas svaki dan po 10 puta"

Prevrnem ocima dok on navlaci bijelu kosulju iz ormara na sebe. Zasto je njegova soba nalik na hotelaku sobu ne znam ali definitivno cu istraziti. Bez treptaja pratim kako oblaci svoje odijelo i postaje magnet za zene... Lepsi je u crnim boksericama i peskirom na dnu kukova. Dodjavola kako je tako doveo tijelo do perfekcije i zasti mu se misici stomaka ucrtavaju i ispod bijele kosulje!?

-" Majka samo brine za nas... Vidimo se za par sati. Moram na posao, ali doci cu ranije"

Uzima kljuc od auta te kad izadje bacim se na istrazivanje. Nisam ovde dolazila nikad, a par puta kad bih dosla on bi bio na poslovnom putu. Nikad nije rekao ali ucio je i trudio se da ne razocara nikog i da po njegovom dolasku firma vise napreduje. Otac mi se par puta javio i zalio da je postao kao masina i da radi bez dana odmora. Mozda Lav nije krvni srodnik kojoj porodici ali majka i otac kad su saznali da nece dobiti sina meni i njemu pruzili su sve po zaslugama. Zato je Lav nesto sitno stariji od mene ali duplo uspjesniji sto mi je bilo za ponos. Uvek su mu vise vjerovali.

-" Ovaj covjek je robot"

Prevrnem ocima, sve u kuci ima zlatne, crne i bijele stvari. Sve je poslagano po velicini. Iskoristim sto sam sa te iz ormara malo jacim pritiskom otvore se vrata njegovog ormara. Bez razmisljanja sam uzela njegovu kosulju i strpala je u svoj kofer. Miris lavande i mente su me omadjijali da sam ostala i udisala njehov miris. Oduvek je pedantan i pitam se ko je zena ja ili on kad je u pitanju cistoca ormara i sobe.

I dok ja mislim da je robot koji ima minimalmo stvari u kuci obilazim i poslednju prostoriju... Radna soba u kuci bila je prepuna knjiga, papira poslozenih po pravilnom redosledu. Radni sto prepun papira, kafa koju nije popio i nesto zapali svaki deo mog tijela... Imao je moje slike uramljene na kraju stola i malu zelenu trakicu. Ne znam odakle mu, ali sam gledala u slike osjecajuci da se u mom stomaku okrece lavina. Nije robot ima slike i to ne bilo cije vec  nase. Udisem miris koze, jedina soba u kojoj nema njegovog mirisa dok prstima prolazim po papirima. Nikad nije odustao od zbrinjavanja dece sa ulice u tople domove, pronalazenja ljudi poput onih koji su njega uzeli kad je bio decak i kaznjavanja njih. Voljela bih da je zaboravio proslost jer je bolna, ali Lav ne bi bio on da tek tako okrene ledja deci koja su patila i pate kao on nekad.