Moja Jedina

17

*NEDELJA*

Odvojimo ruke jedno od drugog kad se parkiramo ispred kuce. Te udjemo kod roditelja,  nijesmo pricali  ali moracemo uskoro reci roditeljima. Setamo zajedno i velike su sanse da nas neko vidi,a da je Bog ja se ponasam kao dijete koje moras da poljubis i uzmes za ruku pred svima.

-" Bio sam iznenadjen odlukom o odmoru..."

Otac odmah doceka Lava i izgrli ga.

-"Mogao si dolaziti kod nas na rucak dok ne radis..."

I majka ga igrli potom dodjem i ja na red... Nikad nijesam voljela nedeljni rucak jer nas ispituju kao na sudu... Ali tatina i majkina ideja je taj rucak zbog Lava. Hteli su da zadrze bliskost sa njim jer u suprotnom on bi i nedelju proveo za lap topom.

-"Ja pricam da bi Helena trebala da se vrati kuci, kladim se da ti ne da mira"

-"Zapravo se ne gledamo toliko cesto... Ujutru ode, uvece dodje..."

Sto je tacno htela bih vise vremena sa njim sada kad ga konacno imam, ali ne imam toliko posla da prekovremeno ubrajam u radno vrijeme jer je postalo svakodnevno.

-" Pavle?"

Lav se odmah namrsti, a ja ostanem hladna jer ako de i ja namrstim ode sve...

-" Raskinuli smo..."

Kazem kratko, a tata pogleda Lava

-" Zasto?"

-"  Prosto nijesmo se razumjeli,snasli i eto..."

Nabrojim sve to kao jedino objasnjenje.

-" Sigurno je ljut jer nijesi otisla da zivis sa njim nego sa svojim bratom"

Klimnem glavom dok se Lav bas i ne snalazi u lazi. Covjek nikad nije znao da laze,zato ja lazem za oboje profesionalno.

-" Ne bih se slozio sa tim da zivis sa njim nikako i djelovao mi je kao ustogljen. "

Lav je uzeo da ruca, a otac sa mnom vodi razgovor i priznaje ds mu se Pavle ne  dopada.

-"  Nisam ni htela da zivim sa njim..."

Kratko kazem.

-"Lave ako ti Helena bude smetala slobodno je posalji kuci"

Saljivo gurnem tatu, a on pocne da se smije kao lud. Zavrsili smo rucak pricajuci o mom poslu,o kolegama i svemu ostalom novom. Lava u ospte nijesu ispitivali o poslu jer kad bi krenuli on bi digao ruke i rekao da je na odmoru. Pokazao je slike svog stana.

-" Doci cemo jedan dan da vidimo stan..."

-"obavezno,zadovoljan sam svim sto su uradili. Napraviki su terasu savrsenu."

(****)

Nakon zajednickog tusiranja i mog nadrazivanja Lava spremimo se za posao.  Popravim mu kravatu na plavom odlijelu koje je obukao te ga jos jednom skeniram. Danas ima bitne sastanke i  tu ce biti zene... Sad sam malo ljubomorna jer ce ga gledati tako savrsenog.

-"Kad te neka znacajnije pogleda sjeti se tusiranja jutros"

Odmah ga bockam.

-"Ne gledan gledaju li me... Samo zelim da sto prije zavrsim posao i dodjem po tebe."

Iskrenost se osjeti.

-"Sad bih voljeo da ne radimo vec da se zakljucamo u kucu i ne odvajamo se jedno od drugog"

-"Pricaj mi o tome, mastam o tome... ali ljeto ce uskoro uzecemo odmor i idemo zajedno"

Pribio je u svoj zagrljaj i ako on uveliko kasni

-"Hajde da te odvezem"

Kaze ni malo srecan dok isprepleta nase prste. Ne znam je li to normalno ali ni ja ni on nijesmo srecni kad se odvajamo jedno od drugog da se ne bi vidjeli 8 sati.

-"Kasnis, ti idi ja cu da uzmem kafu za ponijeti i da malo prosetam treba mi 4 minuta do posla"

Klimnuo jr glavom.

-"Vidimo se,budi dobra"

Nasmijem se ovom, te oboje izadjemo iz stana.
Uzela sam kafu za ponijeti i  uskoro sam se nasla ispred bolnice.

-"Gde je najljepsa doktorica u cijeloj bolnici?"

Ivan me zagrli te ja uzvratim.

-" Ivane nam nesto puno prica o Heleni"

Ana se ubaca i pocinje da se zeza

-"Kolege smo Boze Ana..."

On se pobuni, te se oboje pocnu smijati kao idioti. Njih dvoje sam puno zgotivila od kako radim.  Razdvojimo se kako bi se presvukli te  me Ana povuce za ruku

-" Opet se sin ministra zdravlja raspitivao za tebe... covijek ne ide odavde..."

-"Nisam mu dala povod..."

Odmah kazem jer zaista nijesam ali taj momak je uporan.

-"Helenaaa,evo pokloni za tebe..."

Izdahnem te izadjem iz slacionice i vidim opet kutiju sa cvijecem i cokoladu.

-" Lik je prezgodan, ali relano nije ni primaci onom sto dolazi po tebe."

Osmijeh mi se rasiri od uva do uva.

-"Lav"

Kazem kratko.

-"ime mu ide uz karakter i izgled"

Nisam im pricala o Lavu,prosto bilo mi je glupo da ista objasnjavam kolegama

-"Nevolja..."

Ivan me gurne laktom te i on i Ana prodju pored mene ostavljajuci me samu kad Sebastijan krene prema meni

-" Doktorice Helena"

Pruzim ruku ljubazno...

-" Nadam se da vam se cvijece dopada"

Pogledam u cvijece te klimnem glavom.

-"Da zaista je prelepo,hvala... Imam puno posla,pa moram krenuti..."

-"Pomislicu da me izbjegavate... da li vas mogu veceras posle posla pozvati na veceru?"

-" Bicu jako umorna i mislim da to nije dobra ideja..."

-"Vas decko nema brige,ja samo zelim drugarsku veceru. Posle posla vas cekam i nema izgovora"

Prosao je pored mene podignute glave do nebesa.  Ispratim ga pogledom te odem sto prije mogu. Kako Lavu da objasnim? Mozda najbolje da mu ne kazem nista bice to jedna vecera i nista vise.
Udjem u operacionu salu te se bacim na posao i poslednje provjere pre operacije. Ni malo mi se ne dopadaju Sebastijanove namjere.